MAJA POPOVIĆ ZA KURIR: Haški osuđenici iz Srbije služe kazne u nehumanim uslovima, insistiraćemo da kaznu izdržavaju u Srbiji!

Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu članova njihovih porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana, naglasila je ministarka pravde

- Pošto je Narodna skupština usvojila Predlog za promenu Ustava, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine treba da počne sa izradom akta o promeni Ustava, odnosno takozvanih ustavnih amandmana, kao i ustavnog zakona za sprovođenje promena Ustava. Kao polazne osnove u njihovoj izradi mogu da posluže Nacrt ustavnih amandmana, koji je izradilo Ministarstvo pravde i za koji je dobijeno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije u oktobru 2018. godine, i Pravna analiza ustavnog okvira u pravosuđu, koju je pripremilo četvoro profesora ustavnog prava. Nadam se da će tekst ustavnih amandmana, kao i tekst ustavnog zakona biti gotovi u julu ove godine, posle čega treba da budu nastavljena javna slušanja na kojima svi zainteresovani činioci mogu da iznesu svoje mišljenje o izrađenom tekstu. Mi želimo da ovaj proces bude transparentan i da objasnimo svakom građaninu Srbije zašto je potrebno da odredbe Ustava o pravosuđu budu promenjene i koju će korist oni imati od toga.

Kakva je uloga Venecijanske komisije?

- Ako se tekst ustavnih amandmana, koji će pripremiti Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bude razlikovao od teksta ustavnih amandmana koji je pripremilo Ministarstvo pravde, neophodno je da zatražimo novo mišljenje Venecijanske komisije pre usvajanja ustavnih amandmana u Narodnoj skupštini. Ovo je, inače, prvi put da se mišljenje o tekstu Ustava ili ustavnih amandmana pribavlja od Venecijanske komisije pre njegovog usvajanja u Narodnoj skupštini, čime smo pokazali koliko uvažavamo ovo renomirano telo Saveta Evrope. Pribavljeno pozitivno mišljenje na Nacrt ustavnih amandmana koji je pripremilo Ministarstvo pravde predstavlja dokaz da se nalazimo na pravom putu i da smo spremni da jačamo vladavinu prava u interesu naših građana.

Koje su najvažnije promene i šta će njima biti postignuto?

- Predloženim promenama Ustava treba da bude isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost javnih tužilaca. To će nesumnjivo doprineti jačanju vladavine prava i povećavati pravnu sigurnost u našoj zemlji, čime Srbija postaje privlačnija za strane investicije koje će dovesti do povećanja standarda naših građana. Umesto Narodnoj skupštini, izbor sudija i predsednika sudova biće poveren Visokom savetu sudstva, dok će izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca biti poveren Visokom savetu tužilaca, kako ubuduće treba da se zove sadašnje Državno veće tužilaca. Narodna skupština će ubuduće birati samo vrhovnog javnog tužioca, kako će se zvati sadašnji republički javni tužilac. Prema našem nacrtu, Visoki savet sudstva treba da ima 10 članova, umesto dosadašnjih 11, od čega sudije treba da biraju pet članova iz reda sudija, dok Narodna skupština treba da bira pet članova iz reda istaknutih pravnika. Kriterijumi za određivanje istaknutog pravnika takođe treba da budu propisani u Ustavu. Prema ovom nacrtu u sastav Visokog saveta tužilaca treba da uđu četiri zamenika javnih tužilaca, vrhovni javni tužilac, četiri istaknuta pravnika i ministar pravde.

Oblast vladavine prava je redovno kritikovana u izveštajima Brisela o napretku Srbije na putu ka EU. Očekujete li drugačije ocene posle ustavnih promena?

- Promene Ustava predstavljaju prvu i najznačajniju aktivnost u akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, od koje zavisi i ispunjenje brojnih drugih aktivnosti u okviru ovog pregovaračkog poglavlja. Ukoliko do promena dođe, to će svakako značiti jačanje vladavine prava i napredak Srbije u jednoj važnoj oblasti, a samim tim i bolje ocene u procesu pregovora za članstvo u EU. To će istovremeno omogućiti i ubrzani nastavak ovog procesa, budući da je napredak u oblasti vladavine prava uslov za otvaranje drugih pregovaračkih poglavlja, odnosno sada klastera. I na osnovu poslednjih izjava koje dolaze iz Evropske komisije može se videti da se cene napori koje Srbija ulaže da bi promenila ustavne odredbe o pravosuđu. Međutim, istakla bih da odredbe Ustava u oblasti pravosuđa ne menjamo zato što EU to od nas zahteva, već ih menjamo jer su vladavina prava i demokratizacija pravnog sistema Republike Srbije interes naše zemlje i naših građana.

Da li je realno da referendum, na kojem će se građani izjašnjavati o Ustavu, bude organizovan na jesen?

- Imajući u vidu da se na promenama Ustava intenzivno radi, realno je očekivati da na jesen bude održan referendum o promeni Ustava. Neophodno je da pre toga bude donet novi zakon o referendumu, kako bi bilo izvršeno usklađivanje sa sada važećim Ustavom. Ovaj zakon je morao da bude donet mnogo ranije, a rok za njegovo donošenje bio je 31. decembar 2008. godine.

Koliko ste zadovoljni dosadašnjim učinkom države u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije?

- Srbija je postigla izuzetne rezultate u toj borbi. U poslednjih nekoliko meseci intenziviran je rad sudova i javnih tužilaštava na procesuiranju učinilaca krivičnih dela korupcije i organizovanog kriminala. Kao što ste imali prilike da vidite, u ovom mesecu je određen pritvor i visokom funkcioneru Srpske napredne stranke za krivično delo visoke korupcije, čime je jasno stavljeno do znanja da u ovoj borbi neće biti zaštićenih. Gotovo na dnevnom nivou analiziram podatke o broju osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije i moram da kažem da imamo čime da se pohvalimo. Da bi rezultati u ovoj borbi bili još bolji, Ministarstvo pravde je obezbedilo povećanje broja zaposlenih u Tužilaštvu za organizovani kriminal, a u toku jula i avgusta odobrićemo i povećanje broja zaposlenih u odeljenjima za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kraljevu. Pored toga Ministarstvo pravde trenutno unapređuje infrastrukturne kapacitete i nabavlja kompjutersku opremu za ova tužilaštva, što će modernizovati i olakšati njihov rad. Efikasnoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala doprinela je i organizacija nadležnih organa koja je uspostavljena zaokruženim normativnim okvirom, koji je počeo da se primenjuje 1. marta 2018. godine, a omogućio je znatno efikasije vođenje krivičnih postupaka kad su u pitanju ova krivična dela. Posle više od tri godine primene ovog normativnog okvira, analize koje su urađene ukazuju da je on dao odlične rezultate.

Često se mogu čuti zamerke da sudski postupci traju predugo. Da li to znači da naši građani vole da se tužakaju na sudovima ili imamo greške u sistemu? Mogu li to da reše izmene Zakona o parničnom postupku?

- Sudski postupci predugo traju jer su pojedini sudovi trenutno preopterećeni. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ima za cilj da omogući ravnomernu raspodelu predmeta u svim sudovima u Srbiji, jer će ovim zakonom biti promenjena nadležnost preopterećenih sudova koji sude u tzv. masovnim predmetima. Zbog toga pojedine sudije imaju više od 3.000 predmeta u radu, a ročišta se zakazuju i po dve godine unapred. Takvo stanje nije održivo i Ministarstvo pravde je moralo hitno da reaguje. U ovom nacrtu smo predvideli da ubuduće nadležnost za vođenje postupka u ovim predmetima bude preneta na sve sudove u Srbiji na čijim se područjima nalaze prebivališta ili sedišta stranaka u postupku. Na taj način se smanjuju i troškovi postupka, jer građani više neće morati da putuju iz mesta u kojima žive da bi došli na ročišta u Beograd ili Novi Sad. Pored toga, građanima će ovakvim propisivanjem nadležnosti biti omogućen i jednak pristup pravdi, jer sudovi više neće biti preopterećeni, već ravnomerno opterećeni.

Presuda generalu Ratku Mladiću je ponovo aktuelizovala pitanje o dozvoli da haški optuženici služe kazne u matičnim zemljama. Hoće li Srbija ponovo uputiti takvu inicijativu?

- Srbija će insistirati da svi njeni državljani koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju kaznu zatvora služe u svojoj zemlji. U tim naporima imamo punu podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u svom izlaganju na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti jasno i nedvosmisleno istakao da će Srbija nastaviti da se bori za poštovanje međunarodnog prava, da ozbiljno shvata svoju obavezu da sarađuje s Tribunalom, ali i zabrinutost što se najviše osuđuju Srbi, dok za zločine nad Srbima gotovo da nije bilo osuđujućih presuda. Pored toga, i uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne su nehumani. Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu članova njihovih porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana i dr. Sve su ovo osnovna ljudska prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima, a u razvijenim državama zapadne Evrope se našim državljanima uskraćuju. Takođe, smatram nedopustivim dugogodišnje neodlučivanje o molbama osuđenih lica za puštanje na uslovni otpust, jer nepostupanje po tim molbama za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje u kom se nalaze, a koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom.

I. K/ Kurir.rs