ŠOLAKOVE KAMIKAZE! MEHANIZAM VLASNIKA JUNAJTEDA: Koristi političku naivnost uglednih intelektualaca! Služe za JEDNOKRATNU UPOTREBU

U unapred pripremljenu zamku Šolakovog mehanizma upali su mnogi poznati i u svojim profesijama veoma ugledni pojedinci, poput Gorana Markovića, Dušana Teodorovića, Zorana Radovanovića, Dragoljuba Bakića...

Da bi ugledni pojedinci uopšte bili dovedeni u poziciju da od sebe prave „korisne idiote“ za račun ostvarenja Šolakovih privatnih interesa, bilo je neophodno najpre do krajnjih granica polarizovati srpsku javnost. Upravo na tome su godinama unazad i radili svi mediji unutar mehanizma Junajted grupe, stvarajući lažnu sliku stvarnosti i narativ u kome nema mesta za drugačije mišljenje ili stav druge strane.

U takvom interpretativnom okviru delu građana Srbije prodata je negativna emocija prema svakome i svemu što nije po volji Draganu Šolaku i Draganu Ðilasu. Po tradiciji, a i već ustanovljenim društvenim zakonitostima, negativan narativ uvek je bio najprijemčiviji za deo antisistemski nastrojene inteligencije, o bično tzv. urbane elite iz beogradskog kruga dvojke, gde je neretko stvar mode i prestiža biti protiv vlasti i sistema.

Upravo je kao proizvod opisanog medijskog kuvanja žabe nastao fenomen medijskih kamikaza - ljudi koji su zbog svoje naivne političke ostrašćenosti i neobuzdanog temperamenta svoje uspešne višegodišnje karijere i ugled bacili pod noge samo zato da bi poslužili kao instrumenti za jednokratnu upotrebu Šolakovog mehanizma.

Lični profit uvek važniji od ljudi

U unapred pripremljenu zamku Šolakovog mehanizma upali su mnogi poznati i u svojim profesijama veoma ugledni pojedinci, poput reditelja Gorana Markovića, akademika Dušana Teodorovića, epidemiologa Zorana Radovanovića, arhitekte Dragoljuba Bakića... A rezultat je uvek bio isti - dok su svoj ugled bacali pod noge, mediji pod kontrolom Junajted grupe redovno su ovu okolnost koristili kako bi za svog gazdu izvukli maksimalnu moguću korist.

Pored nedavnog prizivanja Čaušeskuovog kraja za aktuelnog predsednika Srbije od strane reditelja Gorana Markovića i njegovih brojnih ranijih proizvoljnih poređenja današnje Srbije sa nacističkom Nemačkom, pre samo nekoliko meseci bili smo svedoci izjava akademika Dušana Teodorovića, koji je javno priznao da veće simpatije gaji prema ozloglašenim ubicama i vođama kriminalnog klana Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću nego prema prvom čoveku zemlje. Teodorović je, takođe, pozivao i na rušenje zgrade TV Pink i obračune sa političkim neistomišljenicima.

S druge strane, epidemija koronavirusa bila je plodno tle da mnogi nekada ugledni lekari skliznu u polje politike i, pri tome, pokažu neverovatnu dozu amaterizma i ostrašćenosti. U tom smislu posebno se istakao ugledni epidemiolog Zoran Radovanović, koji je, stalnim negativistički usmerenim kritikama mera koje je donosila država, sebe doveo u situaciju da šalje nekonzistentne poruke i daje ocene koje su u potpunosti u međusobnoj koliziji.

Po istom obrascu, u istu medijsku matricu upao je i arhitekta Dragoljub Bakić, koji je, za malo pažnje na Šolakovim medijima, sebe svrstao u čudake prvog reda, vodeći krstaški rat protiv aktuelnih vlasti u Beogradu. U tom ličnom ratu Bakić je upao u zamku osporavanja svakog razvojnog i arhitektonskog projekta u gradu, često ponavljajući tvrdnju da je „Beograd otet grad, a da su ga oteli i nasilno ga menjaju pripadnici aktuelne vlasti“.

Ma koliko teške bile izjave koje su ugledni pojedinci iz različitih profesija davali i ma koliko one nanosile štetu njihovom ličnom ugledu, medijima u okviru Šolakovog mehanizma jedino je bilo bitno da su te izjave izazivale skandalizovanje u javnosti i privlačile reakcije suprotne strane.

Potrošni materijal za Šolakove medije

Upravo zbog toga su te negativne i društveno i kulturološki neprimerene poruke iznova ponavljane, ljudi koji su ih davali pozivani su u sve emisije u kojima su ciljano navođeni da ih iznova ponove, a sve kako bi se društvena polarizacija podigla na novi, viši nivo, koji je po volji vlasniku Junajted grupe i njegovim političkim megafonima.

Nakon što bi opravdane reakcije javnosti bile predstavljene kao dokaz da u Srbiji ne postoji pravo na drugačije mišljenje, sve bi bilo prekrivano novim temama, a glavni junaci, koji su na oltaru Šolakovih interesa položili svoj lični i intelektualni ugled, padali u zaborav.

Svesni providnosti ovog obrasca, ovoga puta Goranu Markoviću je preko noći dodeljena nagrada za ličnost godine koju daje nedeljnik Vreme, koji je takođe deo Šolakovog mehanizma, u kome deluje kao tihi partner, koji nije u direktnom vlasništvu Grupe, ali koji redovno obrađuje naručene teme i za to biva nagrađivan preko prodaje oglasnog prostora. Od ove nagrade, na neki način, ogradio se i sam Marković, priznavši da je nije zasluženo dobio i da mu je dodeljena samo zbog poslednje izjave, što govori i o ličnoj svesti da je na delu pokušaj sitnog potkupljivanja i namirivanja od strane mehanizma vlasnika Junajted grupe.

Redakcija Kurira

Bonus video: