EKSKLUZIVNO AMBASADOR SAD KRISTOFER HIL ZA KURIR: Svet nije podeljen! Na jednoj strani je Rusija, a na drugoj ostatak sveta!

Ovo je strašna i tužna godišnjica, 24. februar 2022. ostaće u istoriji kao jedan prokleti dan, reči su ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, koji je ekskluzivno na TV Kurir govorio o godišnjici rata u Ukrajini.

- Rekao bih to na sledeći način: ovaj rat bi se odavno završio da je gospodin Putin shvatio da ukrajinski narod ne želi da ih sused okupira. Mislim da se o tome radi. Ukrajina je dobila veliku pomoć drugih zemalja, ali mislim da moramo shvatiti zašto su joj druge zemlje pomagale ili joj pomažu. Oni ne pomažu Ukrajini da porazi Rusiju ili, ne daj bože, da izvrši invaziju na Rusiju ili izazove njenu propast. Te zemlje pomažu Ukrajini kako bi održale njen suverenitet, očuvale nekakvu koncepciju u svetu da jednostavno ne možete da napadnete i okupirate susednu zemlju. Pokazana je velika solidarnost, posebno među evropskim saveznicima, uključujući zemlje EU. Ta vrsta solidarnosti je veoma važna. Znam da Rusija računa na to da će zemlje iz te koalicije koja pomaže Ukrajini odustati. One to neće uraditi. Predsednik Bajden je to nedavno jasno rekao u svom govoru u Poljskoj i za vreme hrabrog putovanja u Kijev.

Vladimir Putin je rekao da je Rusija pokušala da reši sukob u Donbasu mirnim putem, navodeći da je Zapad kriv za rat i da je njegova posvećenost miru "svirepa laž". Šta je istina?

- Pre svega, moramo shvatiti da je Rusija počela taj rat, a nije bilo krize zbog koje bi to uradila. Oni su počeli taj rat s pogrešnim ubeđenjem da će za nekoliko dana njihove trupe pobediti. Ruski vojnici koji su ušli sa severa mislili su da mogu zauzeti Kijev za nekoliko dana, imali su paradne uniforme u svojim rančevima, bili su spremni za marš na Kijev. To je slično kao kod totalitarnih zemalja koje su umarširale u neke druge zemlje za vreme Drugog svetskog rata. To se nije desilo, jer se ukrajinski narod hrabro borio. Naravno, dobili su pomoć i, kada se ljudi hrabro bore u odbrani svojih domova, oni zaslužuju tu pomoć. Gospodin Putin bi više voleo da ne dobijaju pomoć, ali mislim da bi ostatak sveta voleo da Putin izađe iz Ukrajine.

Posebnu opasnost predstavlja nuklearno naoružanje. Putin je nedavno najavio suspenziju ruskog učešća u Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja, za koji kažu da je jedini preostali sporazum koji kontroliše trku u nuklearnom naoružanju između SAD i Rusije. Putin je rekao da ministarstvo odbrane treba da bude spremno za testiranje nuklearnog oružja, ali je naveo i sledeće: "Mi prvi, naravno, to nećemo uraditi, ali ako Amerika obavi testiranje, hoćemo." Postoji li opasnost da to Amerika uradi prva, da testira nuklearno oružje? Da li ove reči treba da budu alarm i izazovu uzbunu i strah u čitavom svetu?

- Jedina zemlja koja pominje nuklearno oružje je Rusija. Niko drugi. SAD su opredeljene za taj sporazum i nisu suspendovale svoje učešće u njemu, kao što je učinila Rusija. Odgovor na vaše pitanje je - ne. SAD nemaju nameru da prekrše taj sporazum. Problem je u tome što Putin nije uspeo na bojnom polju, nije uspeo u svojoj koncepciji i verovanju da će Ukrajinci dočekati rusku vojsku sa cvećem, i nije uspeo da uplaši ostatak sveta time što je govorio o upotrebi nuklearnog oružja. Neodgovorno. To pokazuje koliko je nisko Rusija pala u proteklih godinu dana. Ponašala se neodgovorno što je tako nehajno govorila o upotrebi nuklearnog naoružanja. Ja mogu da vas uverim da će SAD poštovati svoje obaveze.

To je zemlja koja ne želi da okupira svoje susede i da preti svetu nuklearnim oružjem. Taj opis bolje pristaje Rusiji, koja je pokušala da uplaši svet i stvori lažnu sliku da je podeljen. Svet nije podeljen. Na jednoj strani je Rusija, a na drugoj ostatak sveta. Neke zemlje pomažu vojno Ukrajinu, druge pomažu humanitarnom pomoći, ali da budem iskren, vrlo, vrlo mali broj zemalja podržava ono što Rusija radi. Bili smo svedoci toga prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN i mislim da će do toga ponovo doći kada bude doneta nova rezolucija.

Ako dođe do poraza Rusije, koja je inače najveća nuklearna sila na svetu sa 6.000 bojevih glava, postoji li bojazan da će se njena teritorija rasparčati i da će nuklearno oružje završiti ko zna gde, što bi dovelo do još gore globalne opasnosti? O tome govore vojni stručnjaci, šta vi kažete?

- Cilj Ukrajine i zemalja koje podržavaju Ukrajinu nije da se izvrši invazija na Rusiju i da se ona rasparča. To sve dolazi iz Moskve, a sa ciljem da nekako pokušaju da se predstave kao žrtve. Moramo logično razmišljati i reći da je to potpuno iskrivljavanje činjenica. Niko ne govori o rasparčavanju Rusije, niko ne pominje invaziju na rusku teritoriju, ali svi kažu da Rusija mora izaći iz Ukrajine i staviti tačku na ovaj rat. Ideja da je Rusija na neki način primorana na ovaj rat je glupost. Ukrajina nije bila pred ulaskom u NATO pre godinu dana, nije pokušavala da ugrozi bezbednosne interese Rusije. To su gluposti i besmislice. Moskva bi trebalo to da shvati i njihova odluka da pominje te besmislice pokazuje u koliko su očajnoj situaciji. Malo ko u svetu veruje u to.

Predsednik SAD Džozef Bajden boravio je u Kijevu. Obećao je svu podršku Ukrajini i rekao da Rusija nikada neće pobediti, i da će braniti svaki kvadratni centimetar teritorije NATO. Međutim, osim SAD i EU, malo zemalja aktivno pomaže Ukrajini, barem ne oružjem. Da li je ipak razočaranje za vas to što se ceo svet nije pridružio EU i SAD u podršci Ukrajini na svaki mogući način, a to je bilo očekivano na neki način?

- Pomoć Ukrajini u oružju da brani svoju otadžbinu bila je velika stvar. Moskva se stalno žalila da previše oružja pristiže u Ukrajinu i pokušavala je da to predstavi kao da to nije njena agresija na Ukrajinu, već rat između Rusije i NATO. Moram da ponovim da su to potpune besmislice. Što se tiče međunarodne podrške Ukrajini, vidimo kako se to ponavlja, i ponavljaće se i u budućnosti, da UN, ne samo SB već sve članice UN, jasno kažu i smatraju da Rusija mora da se povuče iz Ukrajine.

Ne verujem da tu postoji nekakvo razočaranje u vezi sa zapadnom solidarnošću. Mislim da tu jedino postoji razočaranje Moskve zbog njene nesposobnosti da porazi ukrajinske snage na bojnom polju. Moskva sada pokušava da podeli druge zemlje. Jasno je da nijedna zemlja nije želela da dođe do tog rata, međutim, taj rat je bio izbor gospodina Putina, koji je mislio da će lako pobediti.

Rat je ozbiljna stvar sa ozbiljnim ciljevima, nijedan rat nije jednostavan i lak, bilo je puno primera u istoriji da su neke zemlje pomislile da će lako pobediti, i na kraju je to ispalo izuzetno teško. Rusko rukovodstvo u Moskvi je jednostavno poslednja zemlja u nizu da to shvati - da je, kada idete u rat, bolje da budete pripremljeni, a Rusija je napravila veliku grešku i preračunala se. Čujemo ruske rukovodioce svakog dana kako govore da sve ide tačno kako su planirali, međutim, niko u svetu ne veruje u te besmislice. To je bila katastrofa za Rusiju i oni bi trebalo da izađu iz Ukrajine i obnove svoju zemlju, koja trpi pod sankcijama i trpi podele jer mnogi Rusi ne podržavaju ovu invaziju na drugu zemlju. Ruski narod to ne želi. Nažalost, Rusija nije demokratija. Sve dok gospodin Putin i njegovi savetnici... Ja ih zovem savetnicima, ali oni to nisu jer on ne sluša nikog osim sebe. Imamo veliki problem unutar same Rusije, koja mora to početi da rešava.

Neki kažu da je ključno to šta će Kina uraditi. Da li SAD već vide Kinu kao nekog ko će se priključiti? Entoni Blinken je rekao da Kina razmatra slanje oružja Rusiji. S druge strane, Kina tvrdi da se neće svrstavati ni na čiju stranu i poziva na mir. Vidimo da je savetnik kineskog predsednika Vang Ji posetio Moskvu i odatle poslao snažne poruke. I naravno, da podsetim na izjavu Volodimira Zelenskog - "ako se Kina udruži s Rusijom, izbiće treći svetski rat". Da li je Zelenski u pravu što je zabrinut? I kako da mi građani drugih zemalja razumemo takve poruke?

- Mislim da se može reći da SAD i Kina imaju brojne nesporazume, imamo brojne probleme koje moramo zajedno da rešimo. Takođe, i mi i Kinezi shvatamo da su naši odnosi, odnosi Amerike i Kine, izuzetno važni i da moramo nastaviti da diplomatski radimo kroz razne kanale kako bismo rešili naše probleme. Kina je jasno rekla da ne podržava ovaj rat. Poslednja stvar koju želi u svetu je rat. Oni imaju ekonomiju, pokušavaju da je ožive posle jednog teškog perioda, borbe protiv kovida, i žele da njihova glavna tržišta budu otvorena, a ta glavna tržišta Kine nisu u Rusiji, ona su u Evropi, Latinskoj Americi i SAD, koje su veliki trgovinski partner Kine.

To što je šef diplomatije bio u Rusiji i pokušavao da razgovara s Rusima, po meni i mojoj analizi, nije bio pokušaj da se podrži Rusija, već nastojanje da rusko rukovodstvo shvati da neće biti nekog čarobnog načina da se izađe iz ovog rata. Rusija neće moći da privoli druge zemlje kao što je Kina, koja nije zainteresovana da ratuje protiv bilo koga. Bitno je da Rusija sluša sve druge zemlje i citiram premijera Indije, koji je jasno rekao da Indiju ovaj rat ne interesuje, iako je gradila odnose s Rusijom.

I Kinu ne zanima ovaj rat. Rusija sada traži, testira, proba razne načine da zaplaši ljude, da proširi ovaj sukob, a opet, Rusi znaju da mogu da završe rat danas ako se jednostavno povuku iz Ukrajine. Želim da dodam da tamo postoji ruska vojska, ali postoji tu i neka čudna privatna vojska koja se zove Vagner. I moramo da vidimo kako će se to na kraju završiti. Kako mi kažemo u diplomatiji, tamo je haos.

Neke od najvažnijih zemalja na svetu održavaju izbore. Uglavnom će to biti 2024. Glasaće se u SAD, Rusiji, Ukrajini, Velikoj Britaniji, na Tajvanu... Kako bi neke značajnije promene uticale na geopolitičku sliku sveta? Možda bi moglo da dođe do nekih promena u Americi ukoliko Amerika dobije novog, recimo republikanskog predsednika. Možda čak i Donalda Trampa... Ne zaboravimo da ima delova Republikanske stranke koji žele da se prekine s naoružavanjem Ukrajine. Šta može da se promeni posle izbora?

- Ima u Republikanskoj stranci, rekao bih da su manji delovi stranke, onih koji žele da se bolje izračuna i proceni koliko SAD šalju naoružanja Ukrajini. Ali želim da vam skrenem pažnju na ankete javnog mnjenja u Americi čiji rezultati pokazuju da postoji snažna podrška za pomoć Ukrajini. Ta podrška je gotovo čak 70 odsto. Nema dileme da američki narod ovo podržava. I to je slično s drugim narodima, koji shvataju da ako se dozvoli jednoj zemlji da okupira susednu zemlju, šta će se onda desiti s međunarodnim poretkom u svetu. Ako neka zemlja samo okupira drugu zemlju. Američki narod to shvata i mnogi drugi narodi su to razumeli. Iskreno, ja mislim da to shvataju i Rusi. Nažalost, rusko rukovodstvo to ne razume.

Shvatam da gospodin Putin baš ne razume sistem izbora na najbolji način, jer da biste shvatili šta su to izbori, morate imati poštene izbore u sopstvenoj zemlji. On posmatra izbore i kaže: "Mene će da spase izborni proces u nekim drugim zemljama." Neće biti tako, za to ne postoje argumenti, ali Putin gubi na bojnom polju i samim tim pokušava da vidi da li u svetu postoji neko drugo rešenje, pominje tako nehajno nuklearno naoružanje, ima neku ideju da će Kina na neki način podržati Rusiju i da će izbori krajem 2024. pomoći Rusiji. On tako posmatra i zamišlja mogućnosti koje bi mu pomogle ali, iskreno rečeno, najbolje što Putin može da uradi je da izađe iz Ukrajine i onda će sebe izbaviti iz te situacije.

A šta je sa Amerikom i izborima u Americi?

- Republikanci će imati svog kandidata, to će se određivati početkom 2024. godine. Mnogo je kandidata koji žele da postanu predsednici. Bivši predsednik Tramp je jedan od njih, guverner Floride je još jedan potencijalni kandidat, bivši guverner Južne Karoline, bivši ambasador u UN... Ima ih još. Videćemo i s demokratske strane. Predsednik Bajden, koji je odličan sa svojom energijom, takođe je rekao da želi da se kandiduje za još jedan mandat. Videćemo. Želim da naglasim da su ti izbori nešto što će odrediti američku unutrašnju politiku. A što se tiče spoljnopolitičkih pitanja, morate da shvatite da su mnogo manje razlike u spoljnopolitičkim pitanjima nego što se tiče unutrašnjih. Što se tiče Ukrajine, američki narod je jasan i podržava politiku pomaganja toj zemlji.

I na kraju, jeste li u mogućnosti da prognozirate ishod ovog rata i posledice po Ukrajinu, Rusiju, EU i SAD?

- Problem s ratom, pored sve štete do koje dolazi, jeste da je teško predvideti bilo šta. Mislim da će Rusija na kraju shvatiti da ne može da primora Ukrajinu da joj bude prijatelj. To je kao kada bi Putin rekao Ukrajini: udaj se za mene ili ću te ubiti. To je njihova koncepcija odnosa sa Ukrajinom. To tako neće funkcionisati. Ukrajina nikada nije imala tako jak nacionalni identitet i nacionalni ponos kao u poslednjih godinu dana.

Moje predviđanje je da će Ukrajina i ukrajinski suverenitet pobediti - na osnovu činjenice da ljudska bića jesu racionalna pošto se iscrpe sve druge mogućnosti, a mislim da će Rusi shvatiti da će morati da se povuku iz Ukrajine i krenuti da obnavljaju svoju zemlju. To je tužna pojava, videti zemlju toliko poznatu po svom baletu, po simfonijskim orkestrima, književnosti, poeziji, da se svede na tipove kao što su Vagner i ruska vojska sa regrutima koje primoravaju da odu na front i koji su tu samo zato što su na to primorani. I toliko mladih ljudi je stradalo. Ovaj rat će dugo, dugo, vekovima, biti u udžbenicima istorije. On će ostati neprihvatljiv i nadam se da će i sam Putin to shvatiti.

(Kurir.rs)