Poruke koje je francuski predsednik Emanuel Makron odabrao za zvaničnu posetu Srbiji potvrdile su da je približavanje dve zemlje neupitno i da naša zemlja, uprkos nekim različitim stavovima, na Francusku može da računa u smislu političke podrške u evrointegracijama i pronalaženju kompromisa s Prištinom, ekonomske potpore u investicijama i energetici, vojne saradnje i dalje modernizacije Vojske Srbije, kao i prvi put u smislu razmenjivanja znanja o novim tehnologijama, odnosno veštačkoj inteligenciji.
Poseta jednog od najuticajnijih svetskih lidera dobija epitet istorijske, s obzirom na to da se dugoročno može sagledavati kao preokret u našoj spoljnoj politici i uopšte položaju Srbije u Evropi, ocenjuju sagovornici Kurira.
Srbija za 21. vek
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ocenjuje za Kurir da se i iz ove posete može prepoznati nova politika partnerstva s Francuskom, što bi, kako kaže, značilo stvaranje nove i modernije Srbije za 21. vek.
- Iz svega što smo čuli i videli tokom Makronovog boravka može se reći da je Makron želeo da njegova poseta uspe i nije hteo ni na koji način da je pokvari. Što se tiče Kosova, on je insistirao da se sprovede sporazum iz Ohrida, da se osnuje Zajednica srpskih opština, što bi bilo za nas vrlo važno. Mislim da je Makron uneo veliku energiju kada je reč o našim međusobnim odnosima. Njegov politički stav da treba maksimalno unaprediti odnose sa Srbijom za nas treba da bude vrlo bitan. Ova poseta može da bude istorijska u mnogo čemu. Iako to na prvi pogled možda nama i ne izgleda tako u ovom trenutku, ali jeste veliki preokret u našoj spoljnoj politici i uopšte položaju Srbije u Evropi. To je vrlo važno i nešto što je trebalo da uradimo odavno, možda odmah posle Titove smrti ili najkasnije 1989. - napominje Zečević i dodaje:
- Međutim, mi to nismo uradili i evo danas predsednik Vučić polako preuzima tu politiku partnerstva s Francuskom koja je uvek postojala u 20. veku, dok Tito nije došao na vlast. Ta politika partnerstva s Francuskom u vojnoj oblasti, energetici, zaštiti životne sredine i zdravstvu, što bi za nas bilo izuzetno važno, predstavljala bi jedno potpuno novo modeliranje Srbije u 21. veku, to bi bila nova, modernija država srpskog naroda.
Nove tehnologije
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Kurir da je ovo vrlo značajna poseta ne samo u ekonomskom aspektu već i u svim drugim.
- Prvi put je bilo govora o veštačkoj inteligenciji. Verovatno bi preko savetničke uloge francuskih kompanija ili vladinih institucija na tom polju mogla da bude velika pomoć Srbiji da lakše dođe do novih tehnologija i novih znanja. S druge strane, Francuska će preko "rafala" imati praktično ključ, odnosno ceo softverski sistem upravljanja avionom je njena nova tehnologija. U tom smislu se razvijaju nove relacije. Velika vest je podatak iz PKS da malina prvi put nije broj jedan po izvozu iz Srbije u Francusku, već je to softver. Makron je rekao da će više pomoći Srbiji u vezi sa Kosovom i članstvom u EU, što je i politička, ali i ekonomska priča. Tako i "rafali". Oni jesu vojno pitanje, ali su i ekonomsko, i to vrlo značajno - napominje naš sagovornik.
Savić podseća da Francuska ima mnogo fabrika u Srbiji, a neke spadaju u red kapitalnih ulaganja.
- Aerodrom je privatizovan i francuska kompanija ulaže ozbiljan novac u njega. Francuska je rezervisala svoje mesto izvođača radova na metrou i to su sve kapitalne investicije. Francuske kompanije su našle interes da ulažu. U ekonomiji nema ljubavi. Naši softveraši su za Francusku interesantni, jer funkcionišu na ekonomskim osnovama. Makron je i ovom posetom pokazao da želi da se predstavi kao mirotvorac koji može da razgovara sa svima. Dobro je imati partnerstvo s takvim liderom i takvom državom, ali treba i mi da se dozovemo pameti. Jedno su srdačni odnosi dva predsednika, a potpuno drugo su državni interesi. Prijateljstvo dvojice predsednika se vidi i to uopšte nije beznačajna stvar. To je važno jer se neke stvari mogu završavati i mimo protokola i državnih regula - objašnjava Savić.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da je osnovni cilj posete bio pre svega unapređenje bilateralnih odnosa, a onda i naš put evropskih integracija.
- Potpisani su vrlo značajni sporazumi koji se odnose na ekonomsku, energetsku i vojnu saradnju, a sam Makron je rekao da vidi Srbiju u EU, što znači da će Francuska gledati da proces pridruživanja odblokira, s obzirom na to da je taj proces objektivno u stagnaciji. Za nas je dobra vest što dolazi predsednik uticajne zemlje kao što je Francuska. Ne bi on ovde bio zato što popunjava slobodno vreme, već zbog toga što želi da unapredi svoje interese i Srbiju vidi kao partnera u ovom regionu bez obzira na različite poglede o pitanju Kosova, statusa BiH i o pitanju rata u Ukrajini - ocenjuje Stanković.
NE PROPUSTITE
