Debatu o temama o kojima bi Lekić želeo da razgovaramo, već sam uspešno obavio sa njegovim poslodavcima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Koštunicom, kazao je Đukanović

PODGORICA - Lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović odbio je poziv predsednika Demokratskog fronta Miodraga Lekića na televizijsko sučeljavanje, navodeći da je razgovore na teme koje je Lekić kandidovao već završio sa njegovim političkim mentorima.

"Debatu o temama o kojima bi Lekić želeo da razgovaramo, već sam uspešno obavio sa njegovim poslodavcima (Slobodanom ) Miloševićem i (Vojislavom) Koštunicom", kazao je Đukanović.

On je rekao da će zato na debatu sa Lekićem poslati svog savetnika za dijasporu." Za ovu debatu opredeliću svog savetnika za dijasporu, da razgovara o onim pitanjima o kojima treba sa Lekićem razgovarati, a to su činovnička pitanja - pasoš, viza, radna dozvola i slično", naveo je Đukanović.

Lekić je prethodno pozvao Đukanovića na TV duel o pitanjima kriminala i korupcije u Crnoj Gori, odnosno o poslovima brata i sestre lidera DPS-a.

Đukanović je, na predizbornom skupu u Bijelom Polju, kazao da Lekić ne predstavlja ozbiljnog pretedenta za preuzimanje odgovornosti za budućnost Crne Gore, dodajući da se lider DF borio protiv nezavisnosti te države.

"Kažu da ljudi dok putuju svetom, jedni kupe mudrosti, drugi trunje, a treći se domu vraćaju bez igde ičega. Lekić je u trećoj grupi, ali to nije najgore. Najgore je što se vraća našoj kući sa željom da preuzme odgovornost za njeno vođenje, iako ničim nije doprineo obnavljanju države, već je molio da nam se ne dozvoli pravo na referendum", kazao Đukanović.

Prema njegovim rečima, ključni problemi Crne Gore nisu korupcija, organizovani kriminal ili neefikasnost pravne države, već nezaposlenost, prenose podgorički mediji."Zato auto-put Bar-Boljare nema alternativu i mora biti najvažniji razvojni prioritet svake vlade Crne Gore", istakao je Đukanović.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani za 14. oktobar biće deveti od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno treći nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine.

Na izborima će učestvovaće 13 političkih subjekata - sedam koalicija, pet partija i jedna grupa građana, koji će se boriti za 81 poslaničko mesto u crnogorskom parlamentu.Pravo glasa na izborima imaće 514.055 građana Crne Gore.