Nekadašnji ministar Vlade Republike Srpske pred Evropskim sudom dobio spor protiv Crne Gore zbog nezakonitog hapšenja u Budvi, ali se odrekao odštete i dodao da pamti kada je Đukanović pomagao Srpsku

PODGORICA - Bivši ministar u Vladi Republike Srpske Momčilo Mandić, pred Evropskim sudom u Strazburu, dobio je spor protiv Crne Gore, koji je pokrenuo zbog nezakonitog hapšenja u Budvi. Pošto je podgorička vlada priznala krivicu pred ovim sudom, Mandić nije želeo novčanu naknadu.

Momčilo Mandić je potvrdio da je na sudu u Strazburu dobio spor protiv Crne Gore zbog nezakonitog hapšenja u Budvi. Kazao je i da nije želeo materijalnu naknadu, već javno izvinjenje crnogorske vlasti za nepravdu koja mu je nanesena.

- Prvi i jako važan razlog zbog kojeg sam odlučio da za vandalski čin i torturu koju sam pretrpeo ne tražim materijalnu nadoknadu, već samo izvinjenje od crnogorske vlade, leži u činjenici da moja porodica vodi poreklo iz Crne Gore i nisam želeo da ceh nezakonitih postupaka crnogorske policije plaća moj bratski narod. Jasno je da bi teret ovakve odluke izneli crnogorski penzioneri i radnici koji već plaćaju belosvetskim tajkunima za poslove koje je garantovala Vlada Crne Gore. Ne želim da uzimam novac od crnogorske sirotinje - rekao je Mandić i osvrnuo se na saradnju sa crnogorskom vladom devedesetih godina.

- Drugi i ujedno i najvažniji razlog je to što ne mogu da zaboravim pomoć koju su Milo Đukanović i njegova vlada 1994. godine upućivali Vojsci Republike Srpske i našem narodu i to u trenucima kada nam je Slobodan Milošević uveo sankcije. Gorivo za naše tenkove koji su se borili od Foče preko Srebrenice do Bihaća i dalje slao je upravo Đukanović i ko zna šta bi bilo sa Republikom Srpskom da te pomoći nije bilo. Mi smo bili pred porazom, a Đukanović nam je tada prodao naftu kojom smo napunili prazne rezervoare naših tenkova i spasili Republiku Srpsku. Ne smem zaboraviti ni pomoć koju nam je upućivao tadašnji ministar zdravlja Miomir Mugoša koji je Hercegovini darovao dve poljske bolnice - kazao je Mandić, naglašavajući kako se takođe „ne smeju zaboraviti ni dobrovoljci koje je ohrabrivala i opremala Vlada Crne Gore, kada su naša braća Nikšićani pomagali u oslobađanju Foče, a Pljevljaci, na čelu sa doskorašnjim gradonačelnikom, oslobađali srpsku nejač od mudžahedinskih hordi u Goraždu”.

- Posebno su značajan doprinos dali u oslobađanju Goražda gde je bivši gradonačelnik Pljevalja i sadašnji, koliko čujem, poslanik Mila Đukanovića pokazao neverovatan patriotizam. Bivši ministar zdravlja Mugoša je jedan od najomiljenijih ljudi u RS i srpski mu narod nikad neće zaboraviti što je sve uradio za nas. Čudi me šta se desilo sa onakvim Srbinom Milom Đukanovićem i drugim srpskim patriotama njemu bliskim da preko noći pljunu na najbolje što su uradili u životu.
Dozvolio je da budem prvi crnogorski državljanin koji je izručen drugoj državi i to bez ikakvog postupka ekstradicije, suprotno tadašnjem zakonu i Ustavu Crne Gore. Kada sam uhapšen, moja supruga je izvadila uverenje da sam državljanin Crne Gore da bi kasnije crnogorska SDB pokušala da falsifikuje dokumentaciju, pa mi je u martu 2005. godine navodno oduzeto državljanstvo. Naravno, u tome nisu uspeli. Zato sam i dobio spor u Strazburu jer se radilo o klasičnoj otmici, a ne izručenju. Nemam objašnjenja zbog čega je prema meni ovakvo postupano, osim da je u pitanju potreba da se po svaku cenu ostane na vlasti - zaključio je Mandić.

U obrazloženju presude se navodi da su 17. avgusta 2005. godine, u 14 sati i 30 minuta, četiri crnogorska policajca ušla u stan podnosioca tužbe u Budvi, stavila mu lisice i odvela ga u policijski auto.