Vatikan se nalazi usred Rima i ne može da nema kontakte sa Rimom. Tako i Srbija, koja je sa svih strana okružena sa EU i sa NATO, nema dileme da li da stupa u odnose sa njima. To je geografska neizbežnost, ukazuje Kolerov

BEOGRAD - Politikolog i državni savetnik Rusije prvog ranga Modest Kolerov smatra da bi u dijalogu o Kosovu bilo korisno učešće još jedne strane koja nema unutrašnju žurbu da se pitanje reši što pre i po bilo koju cenu, ali i da nije kasno za nove ideje.

Kolerov, koji je i bivši načelnik Uprave predsednika Rusije Vladimira Putina za međuregionalne i kulturne veze, postavlja pitanje i zašto Kosovo treba da bude "isporučeno" ovog časa, dok se ulazak Srbije u EU očekuje jednog dana.

On ocenjuje i da je sama hitnost rešavanja kosovskog čvora - novitet, pa u takvim okolnostima nije kasno ni da na pregovarački sto stignu i neke druge, nove ideje.

Upitan da li je politika Beograda "i Kosovo i EU" utopija ili ima šansu, on smatra da je to lažna dilema.
"Vatikan se nalazi usred Rima i ne može da nema kontakte sa Rimom. Tako i Srbija, koja je sa svih strana okružena sa EU i sa NATO, nema dileme da li da stupa u odnose sa njima. To je geografska neizbežnost", ukazuje Kolerov.

"Ipak, kada se govori o tome treba li suprotstaviti vrednosti Kosova i EU, tu se polazi od pretpostavke da je Srbiju neko već pozvao u EU. A ko je to uradio? Tursku zovu već 50 godina. Da li ste sigurni da Srbija neće da čeka red, ne 50, ali 49 godina? Zašto Kosovo treba da bude isporučeno ovog časa, a ulazak u EU biće jednog dana? Povezivanje srpske sudbine u EU i Kosova nije pitanje geografskog determinizma, već pitanje figura u vlasti", smatra ovaj istoričar i politikolog.

Na pitanje da li su priče o podeli ili kantonizaciji Kosova zakasnele on kaže da bi kantonizacija bila prelazni korak na putu ka podeli i način da se odrede, stabilizuju i iščiste etnografske granice.
"Ako se govori o žurbi, a očigledno se žuri i Srbiji i EU, u takvim okolnostima nove ideje mogu da se iznesu na sto. Sama hitnost je već nova ideja. Zato treba ići na fer odnos. Ako je Kosovo, kao "organizovani bandit", potreban EU, onda moraju da se obezbede i prava Srba na toj teritoriji. "Organizovani bandit" nije diskriminatorni naziv, već termin iz liberalno- sociološke teorije koji kaže da država može da se formira u društvu u kom nije bilo reda, uslovno rečeno "banditskom", u kom usled suživota dolazi do organizacije ljudi i formiranja pravnih institucija", objašnjava Kolerov.

Na pitanje da li je bilo načina da se i Moskva uključi u pregovore sa Prištinom Kolerov smatra da je i sama Srbija mogla da iznese ideju o posredovanju uz pomoć Rusije.
"Mislim da bi za pregovore bilo korisno učešće još jedne strane koja nema unutrašnju žurbu da se pitanje reši što pre i po bilo koju cenu. Ukoliko Srbija nije imala hrabrosti da upita: čemu tolika žurba, mogla je to pitanje da postavi preko Rusije".

Kolerov kaže i da je Rusiji bitno da rešavanje pitanja Kosova odražava slobodnu, suverenu i nezavisnu volju Srbije i da nju niko ne krši. "Možda će Srbija hteti da da nezavisnost Vlasima u Požarevcu. Rusija će tada samo pitati: da li ste sigurni? Ako želite to, izvolite, neka im bude", ilustruje Kolerov i dodaje da je za Rusiju bitno da se očuva istorijska celina i nezavisnost srpskog naroda, i da on sam odluči treba li da žuri ili ne.

Povodom stava koji je izneo u Banjaluci da Republika Srpska ima pravo na samoopredeljenje i reintegraciju sa Srbijom, što bi bilo realno u narednih 10 godina, Kolerov ukazuje na standarde EU, po kojima bi bilo logičnije da RS, Katalonija, Škotska imaju više prava na nezavisnost nego, recimo, Kosovo.
"Ako već sami predstavnici EU kažu da se došlo do plafona i da je dalje širenje sumnjivo, onda sigurno dolazimo do onoga što kažu evropski analitičari da će se EU za deset godina podeliti na prvu, drugu i treću klasu. Ova diverifikacija predstavlja budući koncept koji se već sada ostvaruje i naziva "Evropa evropskih regija" i koja znači da evropske regije dobijaju status država", zaključio je Kolerov.