21 godina od masakra: Dobrovoljačka još čeka kaznu!

Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da "u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela"

Kolonu pripadnika JNA koja se, prema dogovoru, povlačila iz komande Druge vojne oblasti, napali su na prevaru, kršeći dogovor, pripadnici BiH Teritorijalne odbrane, pod muslimanskom komandom, policija i paravojne formacijw "Zelene beretke" i "Patriotska liga".

Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među njima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.

Prethodno su, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog lidera i, u to vreme predsednika Predsedništva BiH, Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika tadašnje vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegović je potom odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.

U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.

Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.

Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši pritom ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorena je vatra.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica, koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.

"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi " Peacekeeper Road to Sarajevo" general Mekenzi. Čelnik "plavih šlamova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".

Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao, pošto je januara 2012. Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da "u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela".