ČLANSTVO U EU - DALEKI SAN ILI REALNOST? Stručnjaci tvrde: Sa rudnikom litijuma Srbija najviše profitira od evropskog plana rasta

U emisiji "Usijanje" na Kurir televiziji, gosti su bili prof. dr Predrag J. Marković, istoričar, Ognjen Gogić, politički analitičar, i Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu. Razgovaralo se o aktuelnom sastanku u Briselu, finansijskoj pomoći EU i potencijalima za članstvo Srbije u Europskoj uniji. Dok je jedan deo gostiju optimistično govorio o novim ekonomskim mogućnostima i projektima koji slede, drugi su izražavali sumnju u mogućnost da Srbija postane članica EU u skorije vreme.

Profesor Predrag Marković je optimistično istakao značaj finansijske pomoći koju je Srbija dobila od EU. Predsednik Aleksandar Vučić je ocenio ovu pomoć kao "džabe pare", aludirajući na povoljne uslove - 380 miliona evra kao grant, a 1,2 milijarde kroz kredite sa niskom kamatom. Marković je govorio o tome koliko su infrastrukturni projekti, poput brze pruge, ključni za integraciju Srbije u evropske tokove.

- Jedna od ključnih stvari koje se dešavaju sada, a o kojima se dovoljno ne priča, jeste integracija kroz infrastrukturu. Kada govorimo o evropskom novcu, o grantovima i povoljnim kreditima koje je Srbija dobila, to nisu samo 'džabe pare' – kako je predsednik Vučić rekao - to su strateške investicije u budućnost zemlje. Ta brza pruga koja ide do Subotice, a uskoro i do Niša, nije samo simbol evropske podrške, već direktno obogaćuje život u čitavoj Srbiji. Zamislite da će ljudi moći brže da putuju, privreda će se bolje povezati, a međunarodni transport će dobiti novu dimenziju. To je pravi ekonomski zamajac - rekao je Marković i dodao: 

- Ali, kao istoričar, moram da dodam da me brine nešto drugo - naše unutrašnje kapacitete da realizujemo sve te projekte na vreme. Gledajte, napravili smo fantastičnu prugu, ali onda vam se desi da mesta u vozovima nisu pravilno obeležena, ili da stanica Novi Beograd izgleda kao deponija. Sve to su naša unutrašnja pitanja koja moramo da rešimo. EU daje novac, ali na nama je da taj novac pravilno iskoristimo.

S druge strane, politički analitičar Ognjen Gogić je izrazio sumnju da ovaj finansijski paket predstavlja zamenu za stvarno članstvo u EU. Prema njegovim rečima, EU nema nameru da primi Zapadni Balkan u bliskoj budućnosti, već koristi ekonomske projekte i jedinstveno tržište kao način da zadrži region u svojoj orbiti, bez stvarnog članstva.

- Moram biti iskren i reći da ova finansijska pomoć, koliko god bila korisna, ne znači da ćemo se približiti članstvu u Evropskoj uniji. Nažalost, EU je naš region već dugo vremena ostavila na marginama, i čini mi se da ovaj novac služi više kao sredstvo da nas zadrže u nekoj vrsti ekonomskog 'predvorja'. Dakle, da budemo deo evropskih ekonomskih tokova, ali ne i članica. Pogledajmo primer Hrvatske. Kada je ušla u Evropsku uniju, morala je napustiti sporazume poput CEFTA-e. Kada vi postanete član EU, ne možete istovremeno biti deo drugih trgovinskih aranžmana koji su u suprotnosti sa jedinstvenim tržištem Unije. E sada, ako Evropska unija zaista planira da primi Zapadni Balkan u bliskoj budućnosti, ne bi nas podsticala da ulažemo toliko u regionalno tržište. To bi značilo da ćemo, onog trenutka kada postanemo članica, morati da napustimo te ekonomske integracije koje sada gradimo. To je suština - ovaj finansijski paket je više zamena za članstvo nego korak ka njemu.

Darko Obradović je naglasio da Srbija dobija najveću korist iz ovog plana rasta za Zapadni Balkan, posebno zahvaljujući svom rudniku litijuma i projektima vezanim za zelenu tranziciju. Iako je priznao da je Evropska unija možda zakasnila sa ovim potezima, Obradović smatra da je sada pravo vreme da Srbija iskoristi sve mogućnosti koje joj se pružaju.

- Često čujem skeptična mišljenja poput onog što je izneo gospodin Gogić, ali moram da se ne složim sa takvom perspektivom. Gledajte, EU možda jeste kasnila sa ovakvim potezima, ali sada je jasno da Srbija ima veliku šansu. Mi smo najveći korisnici ovog plana rasta za Zapadni Balkan. Ove milijarde evra nisu samo investicije u infrastrukturu, već i u našu zelenu tranziciju. Rudnik litijuma, na primer, postavlja nas u centar evropskog lanca snabdevanja. To je ogromna stvar za Srbiju. Što se tiče članstva, naravno, proces je dug i zahtevan, ali ne možemo zanemariti sve koristi koje trenutno dobijamo. Evropska Unija nam daje šansu da modernizujemo svoju ekonomiju, da postanemo deo njihovog jedinstvenog tržišta. Možda ne govorimo o članstvu u ovom trenutku, ali govorimo o realnim i opipljivim koristima koje dolaze iz Brisela. I to je ono na šta Srbija treba da se fokusira – koristi koje dolaze sada, a ne samo na daleku budućnost.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs