MINISTAR GORAN VESIĆ ZA KURIR: Novim zakonom o planiranju i izgradnji ubrzaćemo proces izdavanja građevinskih dozvola

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić u intervjuu za Kurir, između ostalog, govorio je o izradi novog zakona o planiranju i izgradnji i o tome šta će on doneti, o brzoj pruzi do Subotice, kada ćemo brzim vozom do Budimpešte, ali i do Niša, kao i o značaju posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji.

Hoće li brza pruga do Subotice biti otvorena 24. novembra, kako je i najavljeno? Šta je još ostalo da se uradi i kako teku pripreme?

"Novoizgrađena brza pruga od Novog Sada do Subotice, čija je dužina 108 kilometara, u fazi je testiranja i, kao što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, biće puštena u saobraćaj 24. novembra. Prugu je radila najbolja kineska kompanija "Čajna rejlvej internešenel kompani", dok testiranje vrši nemački "Dojče ban". Ono što bih istakao jeste to da će njome moći da saobraćaju vozovi bilo koje evropske zemlje jer će biti potpuno sertifikovana po standardima Evropske unije. Izgradnjom ove pruge, uz postojećih 76 kilometara brze pruge od Beograda do Novog Sada, imaćemo ukupno 184 kilometara brze pruge kojom će se od Beograda do Subotice stizati za sat i deset minuta. Biće ukupno 27 kompozicija za Suboticu na dnevnom nivou budući da će 18 saobraćati na relaciji Beograd - Novi Sad - Subotica i devet na relaciji Novi Sad - Subotica. Imaćemo kompoziciju koja će, kada krene iz Beograda, stajati samo na četiri stanice, i to Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, ali i vozove koji će stajati na svim stanicama. Ponosan sam i srećan zbog velikog uspeha koji smo postigli izgradnjom ove pruge jer ovakvi projekti ne predstavljaju samo novu infrastrukturu već su i dokaz da Srbija tehnološki napreduje i da se po tome izdiže iznad drugih zemalja. Zahvalnost na tome dugujemo upravo predsedniku Vučiću jer je on, za razliku od mnogih svojih prethodnika koji su samo govorili o tome, prvi pokrenuo proces izgradnje brzih pruga koje su suštinski najvažniji projekti za našu zemlju. Veoma sam zahvalan svom timu na uspešno obavljenom poslu, svim ljudima iz ministarstva, jer smo zajednički radili i održavali svake nedelje sastanke s kineskim partnerima i drugim državnim institucijama. Lično sam bio uključen u realizaciju ovog projekta, kao što ću biti uključen i u projekat izgradnje brze pruge Beograd-Niš".

Kada ćemo brzim vozom do Budimpešte, a kada do Niša?

"Brza pruga od srpsko-mađarske granice do Budimpešte, u dužini od 164 kilometra, trebalo bi da bude završena do kraja 2026. godine. Od Beograda do Budimpešte će se stizati za dva sata i 45 minuta, a stajanja na granici između Srbije i Mađarske neće biti jer će se carina i granični prelazi nalaziti na železničkim stanicama u Beogradu i Budimpešti. Ova brza pruga će još više učvrstiti saradnju naše dve zemlje i povezati Beograd i Budimpeštu, a naravno usput Novi Sad, Suboticu i sve druge gradove. Osim toga, do kraja sledeće godine počećemo da gradimo brzu prugu od Beograda do Niša koju ćemo raditi u "prozorima", odnosno u uslovima periodičnih obustava saobraćaja, za razliku od brze pruge prema Subotici, gde smo tokom radova potpuno zatvorili saobraćaj. Lično sam, kao ministar, doneo odluku da se radi u "prozorima", jer je bila velika greška što je pruga između Beograda i Novog Sada i između Novog Sada i Subotice bila zatvorena. Nama je železnički koridor 10 ključan i, kada bismo zatvorili prugu Beograd-Niš, sav teretni kargo saobraćaj bi bio usmeren na druge pruge i pitanje je da li bismo ikada mogli da ga vratimo u sadašnjem obimu. Kada se ovako radi, izgradnja traje duže, ali ćemo tako i dobiti prugu i sačuvati kargo saobraćaj jer to je suština kada je pitanju železnica. Kada završimo brzu prugu od Beograda do Niša, putovanje između ta dva grada trajaće sto minuta. U međuvremenu, radimo rekonstrukciju 23 kilometra pruge Niš-Brestovac. Kada bude završena kompletna pruga do Budimpešte, a kasnije i pruga od Niša do severno-makedonske granice, pa zatim od Skoplja do Grčke, kada Grci budu završili svoj deo, imaćemo najdužu brzu prugu u Evropi između Budimpešte i Atine koja će biti duga 1.512 kilometara. Ta pruga će najvećim delom prolaziti kroz našu zemlju i biće kičma železničkog saobraćaja Zapadnog Balkana koja će omogućiti izlaz svih zemalja tog dela Balkana prema Srednjoj i Zapadnoj Evropi i doneti mnogo koristi svim državama koje se nalaze na njenoj trasi".

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan bio je u poseti Srbiji. Koliko je ta poseta značajna i s političkog i sa ekonomskog aspekta? Možete li najaviti neke nove infrastrukturne projekte?

"Poseta predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana izuzetno je važna i s političkog i sa ekonomskog aspekta. Čuli smo juče ohrabrujuće podatke da je u poslednje dve godine trgovinska razmena dostigla dve milijarde dolara i da nastavlja da raste. Turske kompanije zapošljavaju u Srbiji 9.600 radnika. Čak 850 turskih investitora posluje u našoj zemlji, a vrednost njihovog kapitala je u poslednjih 12 godina porasla na 540 miliona dolara. Ekonomska saradnja je posebno značajna, jer se ona razvija samo kada imate mir i stabilnost, što je u interesu i Srbije i Turske. Istovremeno, ako su ekonomski odnosi odlični, onda će i politički odnosi ići napred, jer tamo gde su prisutne investicije i političke se odluke donose opreznije i sa mnogo više uvažavanja međusobnih interesa. Turska je važna zemlja, sa ogromnim uticajem u našem regionu, posebno u pojedinim delovima - u BiH, u Raškoj i na Kosovu i Metohiji. Moramo da negujemo dobre odnose i da, i pored različitih stavova, pre svega po pitanju Kosova i Metohije, postoji razumevanje Ankare za probleme u regionu, a pre svega za to da su mir i dijalog jedini način kako se ti problemi rešavaju.
S turskim kolegom, ministrom Abdulkadirom Uralogluom, razgovarao sam o infrastrukturnim projektima, pre svega o povezivanju železnicom s Turskom, za šta je Ankara veoma zainteresovana, kako bi se dodatno približila regionu. U fokusu razgovora je bio projekat brze pruge od Niša do Turske, preko Bugarske. Pozvao sam turskog ministra na otvaranje brze pruge od Novog Sada do Subotice, 24. novembra. Turska je zemlja sa 2.500 kilometra brzih pruga, za brzine od 200 do 250 kilometara na sat. Povezana je prugom sa Irakom, u koji odlazi čak trećina njihovog izvoza - isto koliko i u EU. Grade preko Azerbejdžana prugu prema Kini. Počeli su da grade brzu prugu od Istanbula do bugarsko-turske granice, a u Bugarskoj se gradi pruga za brzinu od 160 kilometara na sat, od Sofije do granice sa Srbijom. U našem je interesu da se brzom prugom povežemo od Niša ka Bugarskoj, koji će nas spojiti sa Turskom i dalje na istok. Uz brzu prugu od Budimpešte do Atine koja će najvećim delom prolaziti kroz Srbiju, veza ka Bugarskoj i Turskoj od ogromnog je strateškog značaja za našu zemlju. Izaći ćemo na luku Pirej, prugom do Atine, ali i na Bosfor, i moći ćemo našu poziciju da iskoristimo. Infrastrukturni projekti s Turskom, o kojima ćemo nastaviti da razgovaramo, znače dodatni razvoj za Srbiju".

Predsednik Aleksandar Vučić je ove nedelje imao dosta aktivnosti. Bio je u Hamburgu, gde se video i s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a stigao je i u Tivat na Samit lidera Brdo-Brioni. Kako komentarišete njegove poruke iz Crne Gore, a posebno poruku da nećemo da budemo džak za udaranje?

"Srbija ne dozvoljava nikome da se meša u njene unutrašnje stvari, a isto tako, strogo se toga drži i ne meša se u unutrašnje stvari drugih država. Pa tako ni Crne Gore. Tokom Samita u Tivtu, čini se kao da su neki crnogorski novinari želeli da isprovociraju predsednika Vučića u vezi s medijskim napisima da se Srbija mešala u nedavne lokalne izbore u Crnoj Gori. Uz sve poštovanje sedme sile, od predsednika Vučića, koji je uvek spreman da odgovori na svako pitanje, dobili su jasan odgovor - da Srbija želi dobrosusedske odnose, ali da neće biti ničiji džak za udaranje. Srbija poštuje Crnu Goru, želi da bilateralne odnose razvija, da se infrastrukturno povezujemo, olakšavamo prelazak putnika i prevoz robe preko granice, ali je isto tako jasno da se Srbija ne meša u unutrašnja pitanja Crne Gore i, osim što nije tačno, nije ni pošteno da se za sve u toj ili bilo kojoj drugoj zemlji u regionu uvek optužuje Srbija. Srbija nikada nije učinila ništa protiv interesa Crne Gore, ali je Podgorica priznala Kosovo, ne poštujući Rezoluciju SB UN 1244. I to je činjenica. Ali i pored toga, želimo što bolje odnose sa Crnom Gorom i, posebno, da se poštuju interesi srpskog naroda u toj zemlji. Mi sa Crnom Gorom imamo dobre odnose u oblasti saobraćaja i infrastrukture, gradimo zajednički prelaz u Bijelom Polju, uveli smo jedinstven "tag" tako da vozači iz Crne Gore s njihovim "tag" uređajem mogu da prolaze auto-putevima kroz Srbiju, kao i Srbi preko crnogorskih puteva sa srpskim "tagom" i mi ćemo te odnose nastaviti da jačamo. Ali upravo kako je i predsednik Vučić rekao, ne dozvoljavajući nikome da nam spočitava ono što nije istina".

Održan je i Samit u Dubrovniku. Ponovo je na inicijativu predsednika Srbije došlo do izmena u tekstu zajedničke Deklaracije. Konkretno, izbačena je odredba o obaveznim sankcijama Rusiji...

"Srbija se protivi politici sankcija jer je na svojoj koži i te kako osetila šta one znače. Još na početku rata u Ukrajini doneli smo odluku da ne uvodimo sankcije Rusiji, jer je to u našem interesu. A Srbija vodi i vodiće samostalnu i nezavisnu politiku, vodeći računa o sopstvenim interesima. Poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine onako kako Ukrajina poštuje naš suverenitet, jer ta zemlja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Kao što osuđujemo agresiju na Ukrajinu onako kao što tražimo da se osudi agresija NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Činjenica da je tekst Deklaracije na Samitu u Dubrovniku promenjen, tako da u dokumentu ne piše da se zemlje obavezuju, već se podstiču da se usklade sa sankcijama Rusiji, govori o tome koliki je danas ugled Srbije i predsednika Aleksandra Vučića i koliko se naš glas sluša. To sigurno nije bilo lako, jer predsednik Vučić trpi ogromne pritiske po tom pitanju, ali je još jednom pokazao da je ozbiljan državnik, koji vodi računa pre svega o interesima države. Srbija je insistirala i na tome da u dokumentu ne piše eksplicitno "vojna pomoć" Ukrajini, jer smo vojno neutralna zemlja, što je još jedan dokaz diplomatske veštine predsednika Vučića i uvažavanja Srbije u međunarodnim okvirima. Da ponovim, Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine u skladu s Poveljom UN, ali, istovremeno, ne uvodi sankcije Rusiji. To je stav koji ne menjamo više od dve i po godine, koliko rat traje i ostajemo pri tom stavu".

Kurir.rs