Kemal Mrndžić (52), bivši nadzornik zloglasnog ratnog logora Čelebići, u kojem su godinama mučeni i ubijani srpski zatočenici, i to mahom civili, proglašen je krivim pred američkim sudom u Bostonu zbog davanja lažnih izjava zahvaljući kojima je dobio status izbeglice u SAD i potom državljanstvo. Tokom suđenja u SAD otkriveno je da se čak predstavljao kao Srbin i odlazio na druženja sa Srbima. Po svemu sudeći, Mrndžiću sledi višegodišnja robija u Americi. Međutim, sagovornici Kurira navode da pravda još uvek nije zadovoljena pošto nije osuđen za ratne zločine, već za lažno predstavljanje američkim organima.

sl1.jpg
Printscreen Foxnews.com 

Mrndžić je, naime, u SAD došao 1999. s falsifikovanim dokumentima, pod lažnim imenom, i sa izmišljenom pričom o ratnoj prošlosti. Na osnovu toga je i dobio najpre status izbeglice, a potom i državljanstvo SAD. No, uhapšen je aprila 2023, kad su ga prepoznali Srbi koji su preživeli logor Čelebići, kojim je on upravljao od maja 1992. do oktobra 1994. Potom je službenom proverom potvrđeno da se lažno predstavio Amerikancima, zbog čega je protiv njega zvanično podignuta optužnica juna prošle godine. Tokom suđenja je otkriveno da se čak predstavljao kao Srbin i odlazio na druženja sa Srbima u Americi, a što je najznačajnije, otkriveno je njegovo učešće u ratnim zločinima, o čemu je na suđenju svedočilo čak pet svedoka.

"Želimo da izrazimo duboku zahvalnost na hrabrosti preživelih koji su se pojavili da svedoče tokom ovog suđenja. Srceparajuće svedočenje preživelih srpskih logoraša iz Čelebića podsetilo nas je da ih fizički i duševni bol koji su im Kemal Mrndžić i njegove kolege stražari naneli u tom zloglasnom logoru i dalje progoni, 30 godina kasnije", rekao je v. d. tužioca SAD Džošua S. Levi, preneo je Serbijan tajms.

Blokirana imovina

U ovom trenutku Mrndžić je u pritvoru u Bostonu, imovina mu je blokirana, a porodica je u fazi deportacije.

Kazna će mu, po svemu sudeći zatvorska, biti izrečena 22. januara 2025. Ali važnije od toga, kako za Kurir ukazuje predsednik Dokumentaciono-informativnog centra Veritas Savo Štrbac, jeste činjenica da je pravni slučaj u SAD zapravo servirao ovog krvnika na tacni bosanskim pravosudnim organima.

298187.00-54-56-24.still010.jpg
Kurir TV 

"Pravda još uvek nije zadovoljena kad se ima u vidu da Mrndžić nije osuđen u SAD za ratne zločine, već za lažno predstavljanje američkim organima. No, imajući u vidu da je čak pet osoba svedočilo protiv njega na tom suđenju o zločinima koje je počinio u logoru u BiH, Amerikanci su servirali organima gonjenja u BiH slučaj na tacni, pogotovo što su trojica njegovih saradnika već osuđena u Hagu zbog zločina u Čelebićima. Pitanje je zašto još tada Hag nije i njega osudio kad postoje svedoci, ali zato je ovo sada prilika da BiH, ako već nije, otvori istragu protiv njega i zatraži izručenje, pogotovo što ratni zločini ne zastarevaju", kaže Štrbac.

Robija pa izručenje

Ukazujući na to da će Mrndžić po svoj prilici pregovarati o visini zatvorske kazne, ocenjuje da je najizvesnije da će dobiti tri godine zatvora.

"Pretpostavljam da će biti tako na osnovu drugih, sličnih slučajeva, a nakon toga će biti izručen Bosni", kazao je on.

I predsednik Saveza Srba iz regiona, narodni poslanik Miodrag Linta, za Kurir kaže da Mrndžiću sada treba suditi i za ratne zločine počinjene tokom devedesetih.

screenshot-6.jpg
Kurir Televizija 

"Nažalost, brojne činjenice pokazuju da je pravosuđe BiH etnički motivisano i da nije nezavisno, već da je u funkciji političkog Sarajeva i glavni cilj je da se opravda lažni mit da su Srbi zločinci, a Bošnjaci i muslimani oslobodioci, pa se organizuju suđenja samo Srbima, i to montirani sudski procesi. Zato apsolutno treba insistirati da pravosuđe BiH procesuira sve zločine, bez obzira na nacionalnu pripadnost počinioca i naručioca, a važno je da i naše tužilaštvo procesuira zločine protiv Srba na teritoriji bivše Jugoslavije", naglasio je Linta.

Teška zlodela: Dve godine iživljavanja nad Srbima

Logor Čelebići kod Konjica bio je u funkciji 28 meseci, od maja 1992. do oktobra 1994, a njim su upravljale jedinice Hrvatskog vijeća odbrane. Kasnije su njim upravljale i muslimanske vojne i policijske snage. Kroz logor je prošlo oko 700 zatvorenika srpske nacionalnosti, uhapšenih tokom zločinačkih operacija združenih muslimansko-hrvatskih snaga.

Preživeli su svedočili o tome da su mesecima bili zatočeni u tunelu bez svetlosti i svežeg vazduha, o svakodnevnom premlaćivanju, koje su stražari u logoru činili bejzbol palicama, drvenim motkama i kundacima pušaka. Takođe, svedočili su o ubistvima, paljenju jezika jednom zatočeniku zagrejanom oštricom noža, umotavanju drugog zatvorenika dugim fitiljem, a zatim paljenju vatre, seksualnom zlostavljanju, dok je jedan preživeli ispričao kako je pretučen 70-godišnji zatvorenik kome su stražari zakačili vojnu značku na čelo dok je umirao. Svi su bili izgladnjivani i lišeni najosnovnijih potreba, spavali su na betonskom podu i dobijali samo krišku hleba dnevno.

Za zločine u tom logoru pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora Zdravko Mucić, Hazim Delić i Esad Landžo.