ŠTA CRTA I ŠOLAKOVI MEDIJI KAMUFLIRAJU PRIČOM O ZVUČNOM TOPU Lažnom bukom hoće da sakriju činjenicu da su opet izvisili NEMAJU ODGOVOR NA PITANJE "A ŠTA DALJE"

Šta je razlog frenetične opsednutosti Šolakovih medija i Crte zvučnim topom?

Mujo je kriv za to.

Jer, nije majka karala Muju što se kockao, nego joj je kriv bio što se vadio.

Sva ova zaglušujuća buka oko zvučnog topa ima jedan jedini cilj – da zagluši sva druga pitanja oko protesta održanog 15. marta, među njima i pitanje svih pitanja: a šta sad?
Subotnji skup u Beogradu predstavljao je vrhunac serije studentskih protesta, sve ono ranije: Novi Sad, Kragujevac, Niš… i požrtvovana pešačenja po svim ostalim mestima u Srbiji, bili su praktično samo priprema za miting u prestonici.

Uostalom, bili su toga svesni i organizatori, odnosno plenumi, koji su pre nekoliko dana osetili potrebu da spuste očekivanja javnosti i saopšte da „15. za 15 nije nikakav dan D, nikakvo finale“ i da će njihova borba trajati i dalje. Uzalud, bilo je kasno, pumpanje je već bilo natempirano. A i šta bi bilo finale? Gde bi se igralo, ako ne u Beogradu?

 ŠOLAK

Pravila dramaturgije su takva, i na filmu, i u seksu i u politici: napetost raste do određenog trenutka kada sledi vrhunac, a potom relaksacija. Problem je nastao kad se ispostavilo da se 15. marta ništa nije dogodilo. Vlast nije smenjena a kraj blokada nije obznanjen. Ispalo je da su svi oni koji su se okupili na „najvećem protestu u Beogradu ikada“, kako su tvrdili tviteraši, došli da bi čuli samo poziv da, figurativno, sutra dođu opet.

Svako ko je bar jednom u krevetu morao da se izvinjava zbog nemoći svog „proglasa“, ili da sluša izvinjenje, svejedno, zna koliko je to neprijatno. I zna kako se sada osećaju Šolakovi mediji i Crta, koji su za 15. mart najavljivali nastanak novog doba, malte ne promenu kalendara.

Otuda galama o zvučnom topu: saopštenja reanimiranih opozicionih stranaka o Vučiću koji „topovima ide na narod“, pisma međunarodnim organizacijama zbog „topovske paljbe na mirne demonstrante“, istraživačko novinarstvo o posledicama izloženosti „udarima topova“, zahtevi da se smene odgovorni… sve ono što godinama gledamo i za šta smo mislili da su studenti svojom pojavom poslali u istoriju.

Ali, očigledno je da nisu. Grupe studenata nastavljaju sa blokadama, sada tražeći „objavljivanje kompletne dokumentacije o povređenima“, i najavljuju da se neće smiriti dok im i poslednji građanin Srbije kome zuji u ušima ne bude prijavljen.

Kao loše ispričan vic, kad onaj koji ga priča ne ume da se zaustavi na vreme...