MUSTAFA GOLUBIĆ: Da li je on digao u vazduh Smederevsku tvrđavu?

Nije bilo važnijeg istorijskog događaja na Balkanu u prvoj polovini 20. veka u kojem ovaj čovek nije učestvovao

Crna ruka

Nakon mature 1913. godine, sa stipendijom vlade u Beogradu odlazi na studije prava u Lozanu i Žnevu, a onda u Pariz. Odatle će stupiti u „Crnu ruku, kojom je rukovodio Dragutin Dimitrijević Apis, načelnik obaveštajnog odeljenja srpskog generalštaba. Bili su mu potrebni ljudi u inostranstvu.

Golubić je prekinuo studije kad je izbio Prvi svetski rat i vratio se u Srbiju. Apis ga je 1914. postavio za pisara u užičkoj armiji, a 1915, uz podršku vrhovne komande, šalje ga u Rusiju da među tamošnjim Jugoslovenima prikuplja dobrovoljce za srpsku vojsku. Vraća se sa hiljadu novih ratnika, u trenutku kada se srpska armija već uveliko povlači preko Albanije. Dve godine kasnije, strahujući od oficira iz Crne ruke, Aleksandar Karađorđević u Solunu će organizovati suđenje Apisu i posle ga streljati. Golubić je tada osuđen na godinu dana zatvora. U Beogradu se 1921. godine jednom prilikom na Terazijama, dok je prolazio kraljev automobil, pred svedocima zakleo da će osvetiti Apisa, pa je uhapšen.

Put ga dalje vodi u Beč, gde je živeo osam godina i postao član Komunističke partije. U Beču je na zahtev Beograda četiri puta hapšen, da bi na kraju bio i proteran u Berlin. Odatle ide u Prag, pa u Moskvu. Verovatno u to doba počeo je da radi za sovjetsku obaveštajnu službu.

Josif Visarionovič Staljin je imao zašto da ga ceni - između ostalog, oslobodio ga je Trockog.

Lav Trocki je bio drugi čovek Oktobarske revolucije i posle sukoba sa Staljinom bežao je od njegovih agenata po Evropi dok se 1937. nije, uz pomoć slavnog slikara Dijega Rivere, sakrio u Meksiku. Golubić je krenuo za njim.

Na brodu s bananama

Boravište Trockog odala mu je slikareva supruga Frida Kalo, i sama slikarka. Ona je bila ljubavnica Trockog, ali je podlegla Mustafinim čarima kad se ovaj pojavio u Meksiku... U avgustu 1940. Ramon Merkader, Staljinov agent, ubio je Lava Trockog udarcima pijuka u glavu, a Golubić se u Evropu vratio kao slepi putnik na brodu koji je prevozio banane.

Početak Drugog svetskog rata zatiče ga u Srbiji. Veruje se da je Golubić sa Matom Vidakovićem, diverzantom školovanim u Moskvi, 5. juna 1941. digao u vazduh tvrđavu u Smederevu, gde su Nemci bili uskladištili municiju poražene vojske Kraljevine Jugoslavije. Mesec dana kasnije, 4. jula, Mate će u jednom beogradskom stanu, spremajući tempiranu bombu, napraviti grešku i u eksploziji izgubiti obe ruke. Nemci ga hapse i streljaju, a jedna beogradska ulica će od 1945. nositi njegovo ime. Godine 1997. vlasti će je preimenovati u Bojansku.

Nekoliko dana posle diverzije u Smederevu Mustafa Golubić je uhapšen.

Izgleda da ga je Nemcima, po Titovom naređenju, prijavio jedan Crnogorac, posle rata jedan od najviših komunističkih funkcionera. Rukovodstvo KPJ je, navodno, zaključilo da je Mustafa Golubić došao u Beograd sa zadatkom da ubije Tita.

U Gestapou je zverski mučen, ali nikoga nije odao. U šatorskom krilu izneli su ga polomljenog u beogradski Pionirski park, ispred današnjeg Predsedništva Srbije, i pošto nije mogao da stoji, posadili su ga na stolicu i streljali. Bio je 26. jun 1941...

A kad su 1944. Rusi i partizani oslobodili Beograd, obaveštajci III ukrajinskog fronta pronašli su, ekshumirali i preneli posmrtne ostatke Mustafe Golubića u Moskvu. Sahranjen je uz sve vojne počasti kakve dolikuju general-lajtnantu NKVD.

Kurir.rs/ Autor Momčilo Petrović Foto: Arhiva