TAJNE IZ PROŠLOSTI! PRIČE KOJE SU SISTEMSKI SKRIVANE OD JAVNOSTI (5): Rat na zelenoj travi

Knjiga „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022) Momčila Petrovića predstavlja kratke i upečatljive priče iz istorije Srba koje većina čitalaca nikada nije čula, niti je o njima išta znala. Autor bez zadrške i argumentovano piše o ljudima i događajima koji su od javnosti namerno i sistematski vešto skrivani.

Odgovori na ova pitanja i još mnogo interesantnih otkrića, od kojih su neka iznenađujuća i šokantna, nalaze se između korica knjige Momčila Petrovića „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (Laguna, 2022), a Kurir vam predstavlja neke od delova ove knjige.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na XV Letnjim olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju je učestvovalo 96 takmičara iz Jugoslavije. Četverac koji su činili Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić osvojio je zlatnu medalju u veslanju, a vaterpolisti i fudbaleri osvojili su srebro. Posebno dramatičan bio je put naših fudbalera do finala...

U prvoj utakmici na olimpijskom fudbalskom turniru Jugosloveni su pobedili reprezentaciju Indije sa 10:1. Ovakva razlika manje čudi ako se uzme u obzir da su neki fudbaleri u timu iz Azije igrali bosi!

Sovjeti

Sledeći protivnik naše reprezentacije bio je SSSR. Ova zemlja je u Helsinkiju prvi put nastupila na Olimpijadi i Staljinu, koji je njome vladao gvozdenom rukom, bilo je veoma stalo da se u jeku Hladnog rata predstavi u najboljem svetlu. Sovjeti uopšte nisu priznavali devizu da je važno učestvovati - cilj je bio pobediti sve, a na prvom mestu SAD.

Ali ni direktni susreti Sovjeta s Jugoslavijom nisu bili manje važni. Samo četiri godine ranije SSSR i zemlje koje su bile pod njegovom šapom doneli su Rezoluciju Informbiroa u kojoj je naša zemlja optužena za izdaju socijalizma, a Tito i ostali rukovodioci proglašeni za američke agente. Ruski tenkovi i te 1952. bili su na jugoslovenskoj granici s Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom... Jasno je onda i zašto je i Tito uoči utakmice poslao „telegram podrške” našoj selekciji. U takvim okolnostima odigran je fudbalski meč između SFRJ i SSSR, koji će agencija Rojters kasnije nazvati „utakmicom stoleća”.

Dvadesetog juna 1952. u Tampereu, pred oko 17.000 gledalaca, Jugoslavija je 15 minuta pre kraja protiv Sovjeta vodila sa 5:1. Činilo se da je pobeda sigurna kad su Sovjeti dali drugi, pa odmah zatim i treći gol. Naši su se uspaničili, a igrači SSSR to su iskoristili, pa je u završnici uskoro bilo 5:4. Poslednji minuti igrani su samo u šesnaestercu jugoslovenskog tima. Vladimir Beara je maestralno odbranio nekoliko šuteva i kada je izgledalo da će ipak sačuvati svoju mrežu i našu pobedu, SSSR je u poslednjem minutu izjednačio na 5:5!

Novi meč

Pošto je utakmica završena bez pobednika, odigrana je, prema pravilima, nova. U tom meču Sovjetski Savez je poveo sa 1:0, ali su Jugosloveni u nastavku zasluženo slavili sa 3:1.

U sledećem susretu pobedi smo Dansku sa 5:3, pa u polufinalu SR Nemačku sa 3:1, a zlato su nam u finalu uzeli Mađari, pobedivši nas sa 2:0. Po povratku u zemlju naše olimpijce primio je Tito.

Tek 1988. godine Moskovske novosti objavile su kakva je bila sudbina sovjetskih fudbalera. Iste večeri pošto su izgubili drugu utakmicu od nas, vraćeni su brodom u Lenjingrad. Vojni moskovski klub CSKA, koji je činio reprezentaciju, raspušten je, a igrači su rasejani po ostalim timovima. Liga je bez objašnjenja smanjena za jednu ekipu i takmičenje tako nastavljeno.

Momčilo Petrović