NE ČEKAJMO DŽELATE, KAD ĆEMO MRETI, BOLJE DA IZGINEMO KAO SLOBODNI LJUDI! Pokolj knezova pokrenuo Srpsku revoluciju NA SRETENJE

Na Sretenje Srbija slavi Dan državnosti. Za to postoje dva razloga. Jedan je taj što je tog dana 1804, poetski rečeno, Srbija rođena - u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak, a Đorđe Petrović Karađorđe izabran je za ustaničkog vođu. Drugi što je na isti praznik, ali 1835, Srbija, zemlja u nastajanju, koja se još borila da od dela Osmanskog carstva postane nezavisna država, dobila svoj prvi, Sretenjski ustav.

HAOS U CARSTVU

Turskim osvajanjem Smedereva 1459. nestala je srpska srednjovekovna država, a veći deo teritorija koje su Srbi naseljavali postao je deo Osmanskog carstva. Vremenom, ova država, od koje se u jednom trenutku tresla cela Evropa, propada toliko da je na početku 19. veka bila džin na staklenim nogama.

- Tursko carstvo već u 18. veku preživljava unutrašnje krize. Feudalna anarhija zahvata upravu i vojsku u Turskoj. Tri puta izbacivani i tri puta se vraćajući u Srbiju, tursko feudalno društvo i država iz temelja su u njoj bili pokolebani. Srbijanska narodna vojska organizovana je, i ona ratuje sa carskim Turcima protiv vidinskog buntovnika Osmana Pazvan-Oglua i njegovih janičara. Međutim, zbacivanje i ubistvo Hadži-Mustafa paše 1801. daje ponovo vlast u Beogradskom pašaluku janičarima i dovodi do dahijske strahovlade. Već odviknuti od zuluma i nasilja, narod se u Srbiji spremio na otpor; dahije su na to odgovorile sečom knezova u januaru 1804 - napisao je Vasa Čubrilović u istorijskom radu "Prvi srpski ustanak". Četvorica dahija - Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić - preuzeli su vlast bez odobrenja Selima Trećeg i pokušali da je sprovedu na što brutalniji način, uz pomoć svojih kabadahija.

SEČA KNEZOVA

- Beše na iskraj januara 1804. kad oni pođoše svaki u svoj kraj da strašni namišljaj izvrše. Nije im bilo dosta knezova i kmetova, nego ko god je bio čuven ma po čemu, bilo po junaštvu ili rečitosti ili po bogatstvu, svakoga su hvatali. Prvoga su ubili kneza Stevana iz Begaljice - naveo je Leopold Ranke u knjizi "Srbija i Turska u 19. veku", koju je preveo Stojan Novaković.

Kako je otac moderne istoriografije dodao, u seči knezova ubijeni su, između ostalih, arhimandrit Ruvim, Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin...

- Po selima susretahu Turke samo starci i deca, a što je snažno i odraslo, odbeže u goru i u hajduke. U Šumadiji se najpre sastanu tri poglavara narodna - Đorđe Petrović, nazvan od Turaka Kara-Đorđe, Janko Katić i Vaso Čarapić. Njih trojica se dogovore da ne čekaju dželate i seize dahijske da ih povežu pa da tako izginu, nego kad je već mreti, da izginu kao slobodni ljudi. Uz njih prista još mnogo njih, sve mahom ljudi koji su mislili da je grehota umreti a ne zameniti se s dušmaninom, svi pregoše da se ne dadu bez mrtve glave. Hajduci to jedva dočekaše, te pristaše i oni, a među njima su bili najviše na glasu Stanoje Glavaš i Veljko Petrović. Povelika gomila koje hajduka koje odmetnika udari najpre na selo Sibnicu u beogradskoj nahiji. Zapale subašine dvore, popale ih i pobiju ono Turaka što se zateklo, a Srbe, koji su bili za oružje, povedu sa sobom. Glasnici polete na sve strane: "Ko može samo poneti pušku, neka potrči u čete; palite dvore subašinske, a žene i decu krijte u zbegove". Tako i bude. Ko nije hteo, morao je silom - navodi Ranke.

Tada se, dodaje istoričar, "podigne i narod s one strane Kolubare" i "s one strane Morave".

IZBOR STAREŠINE

- Na sve tri strane očiste Srbi smesta sela od Turaka. Malo zatim udare i na palanke. Ni tu ne nađoše nikakva otpora. Tako se počne srpski ustanak; za trenutak je bila cela zemlja sa svih 12 nahija sa selima i palankama u rukama onih koji su u isti mah smrti bili namenjeni - napisao je Ranke.

Nakon toga, opisao je i izbor vođe ustanka u Orašcu, u Marićevića jaruzi, na Sretenje 1804.

VERSKI PRAZNIK: RAZLIKA U KALENDARU

Sretenje Gospodnje je verski praznik koji Srpska pravoslavna crkvi slavi 2. februara po starom, julijanskom kalendaru. Obeležava se 40 dana posle Božića, u znak sećanja na dan kad je Devica Marija odvela Isusa u hram jerusalimski "da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti". Zbog razlike između ovog i gregorijanskog kalendara, koja se povećava svakih 128 godina, Sretenje se danas slavi 15. februara. Međutim, u vreme kad je podignut Prvi srpski ustanak i donet Sretenjski ustav, ovaj praznik je padao 14. februara po gregorijanskom kalendaru.

- Između sebe se Srbi razgovarahu: svaka kuća ima starešinu: i narodu mora biti glava koju će slušati. Na skupštini, od najodabranijih ljudi iz Šumadije pomenu najpre neko Glavaša, koji se najbolje pokazao progoneći Turke, ali on progovori da hajduku kao što je on, koji niti ima ima kuće ni kućišta, niti ima šta izgubiti, neće nikad narod verovati. Padne red na kneza Teodosija iz Orašca. Bog s vama, ljudi, poviče on, šta je vama palo na um? Hajduku mogu knezovi kojekako izraditi oproštenje, ali ko će knezovima ako se vrate Turci? Moralo je starešinstvo pasti na nekoga koji je bio i u hajducima i radio miran posao. Takav čovek bio je Kara-Đorđe. Njega predloži Teodosije. Đorđe se stane izgovarati, kako on neće umeti vladati, ali mu reku da će ga savetovati. Đorđe nastavi kako je prek i ljut, pa ne može mnogo razgovarati, nego hoće odmah iz pištolja, a knezovi mu reku da njima taki čovek i treba. Tako postane Kara-Đorđe "komendant Srbije" (te je reči "komendant Srbije" imao na pečatu, a tek posle se nazvao "vrhovni vožd") - opisuje Ranke. Dahije su ubijene već tokom leta 1804, a borba je nastavljena i protiv novog beogradskog vezira Hafiz-paše, da bi 1807. pobuna kojom je počela srpska revolucija prerasla u ustanak protiv sultana i celog Osmanskog carstva. Otpor je slomljen 1813, a Karađorđe i veliki broj vođa pobegao je iz Srbije.

OVAJ SE DAN NE SLAVI: EVO KAD JE SRBIJA PROGLASILA NEZAVISNOST

Ustanak Srba 1804. godine bio je samo početak borbe za oslobađanje koja je trajala sve do Berlinskog kongresa 1878. Na tom samitu svetskih sila, održanom od 13. juna do 13. jula (od 1. juna do 1. jula po starom kalendaru), Knjaževina Srbija postala je nezavisna i međunarodno priznata država.

- Proklamacija mome dragom narodu. Srbi! Ja sam vas 1. dekembra prošle godine po drugi put pozvao na oružje; pozvao sam vas ovaj put ne samo u ime oslobođenja naše podjarmljene braće, no i U IME NEZAVISNOSTI NAŠE DRAGE OTADŽBINE SRBIJE. Evropa je priznala Srbiji nezavisnost. Blaga, dakle, koja sam Ja sretan da mogu danas obznaniti Svome dragom Narodu, to su: MIR, NEZAVISNOST SRBIJE i OSLOBOĐENJE jednog znatnog dela naše patničke braće. Nezavisna Srbija mora biti složna, ozbiljna, mora u svim svojim preduzetcima ići izmerenim koracima - poručio je, kako se potpisao, "Milan M. Obrenović IV, knjaz srpski" u Srpskim novinama 10. avgusta (po starom kalendaru), na svoj rođendan.

Kurir.rs/Andrija Ivanović