Površina Evrope je ledena, sjajna i gotovo savršeno glatka jer kratere koje naprave meteoriti brzo poravna led

NOVI SAD - Savez astronomskih društava i astronomskih sekcija Vojvodine poziva građane u subotu uveče naPetrovaradinsku tvrđavu na posmatranje Jupiterovog satelita, Evrope.
Učestvovaće članovi astronomskih društva Zrenjanina, Bačke Palanke, Sremske Mitrovice, Rume, Pančeva, Vršca, Novog Sada. Posmatraće se i ostala tri Jupiterova velika satelita, zatim Mesec, Venera, Mars, Saturn i Plejade.
"Ponesite svoje dvoglede, teleskope, fotoaparate, ili jednostavno samo dođite da posmatramo zajedno", piše u pozivu građanima na druženje nazvano "Vojvodina posmatra Evropu".
Evropa je najmanji od četiri Jupiterova velika satelita, a ostala tri su Io, Ganimed i Kalisto. Sva četiri otkrio je Galileo Galilej i o tome je izvestio javnost januara 1610. godine. To otkriće spada u red
najznačajnijih u istoriji jer je postalo jak dokaz Kopernikove teorije o heliocentričnom sistemu. Tada su naučni dokazi i naučna logika konačno potisnuli hiljadu godina vladajuće dogme crkve.

Prečnik Evrope je 3.121 kilometar i ona je neznatno manja od Zemljinog Meseca, čiji je prečnik 3.474 kilometra. Evropa se ubraja u najzanimljivija tela Sunčevog sistema. Njena površina je ledena, sjajna i gotovo savršeno glatka jer kratere koje naprave meteoriti brzo poravna led.
Veruje se da su ispod leda nalaze ogromne količine vode, te se pretpostavlja da dubina okeana na Evropi doseže i 50 kilometara.
Astrobiologe podatak o okeanu naročito privlači i oni taj satelit uvršćuju među nekoliko najozbiljijih kandidata za postojanje vanzemaljskog života.