Gužve koje ugrožavaju zbrinjavanje hitnih slučajeva posledica su nedovoljne informisanosti građana o tome kome bi prvo trebalo da se obrate zbog pogoršanog zdravstvenog stanja

ZRENJANIN - Velike gužve u zrenjaninskom Urgentnom centru koje ugrožavaju zbrinjavanje hitnih slučajeva posledica su nedovoljne informisanosti građana o tome kome bi prvo trebalo da se obrate zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, rečeno je u toj zdravstvenoj ustanovi.

Načelnica Odeljenja za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja Slavenka Ćurić Petković rekla je na konferenciji za novinare da je prosečan broj pregleda na mesečnom nivou oko 6.000, što je najmanje 500 više u odnosu na prosek od pre nekoliko godina.

Kako je objasnila, pacijenti bi najpre trebalo pomoć da zatraže od izabranog lekara, a kada oni ne rade, mogu da se obrate Službi hitne medicinske pomoći.

"Urgentni centar, odnosno Odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja, trebalo bi da bude tek drugi krug kontakta sa lekarima", kazala je Ćurić Petković.

Pojašnjavajući proceduru oko zbrinjavanja bolesnika u Urgentnom centru ona je rekla da pacijente dočekuje medicinski tehničar - trijažer koji može da proceni koliko je slučaj hitan, ali da je prošle godine samo 10 odsto bolesnika koji su se javili bilo prvog stepena hitnosti.

"Poslednjih nekoliko meseci, procenat onih čije je zbrinjavanje bilo hitno iznosio je svega 4,75 odsto. Time što mnogi dolaze prvo kod nas dovodimo u pitanje pravovremeno zbrinjavanje onih sa prvim stepenom hitnosti", rekla je Ćurić Petković.

Zabeleženi su slučajevi, dodala je, da se Urgentom centru javljaju i pacijenti koji traže da im se popune dokumenti o povredi na radu, što svakako nije posao lekara u toj zdravstvenoj ustanovi.