DECA SU GA ZVALA DEDA VLADIKA: Nišlije otkrivaju kakav je patrijarh bio čovek koji je s njima živeo 35 godina
NIŠ - Našeg niškog vladiku, a sada upokojenog patrijarha deca su zvala Deda Vladika. Bio je to čovek iz naroda. Ovde je službovao punih 35 godina i zato ga Niš voli, ovako o njemu počinje priču Miša Rakocija, iz Zavoda za zaštitu spomenika i čovek koji je mnogo radio sa Irinejom na gradnji novih i obnovi starih crkava.
- Ono što se od njega može pamtiti je da je bio snaga duhovnosti. Putujući s njim i na slavama i ovako u druženju, patrijarh je znao i da se našali i da blagoslovi. Takav je bio. Značajno je reći da je on 45. patrijarh srpski, a 55. po redu episkop niški u tih 1.700 godina koliko je ovde zastupljeno hrišćanstvo. On će se pamtiti kao čovek za čije vreme je najviše crkava obnovljeno i izgrađeno. Mogu nekoliko da navedem. Setimo se Hilandarskog Metoha, jedne monumentalne građevine u Nišu. Setimo se obnove Sabornog hrama gde je on veliki doprinos dao u obnovi, možda i najveći - priča Rakocija.
On kaže da će se pamtiti po jednoj stvari, a to je da je pokojni patrijarh tražio stare crkvice kako bi bile ubeležene i nekada obnovljene.
- Zahvaljujući njemu i njegovoj potrazi, otkrili smo jedan fantastičan živopis iz 17. veka kod Bele Palanke. To je u manastiru Sinjačkom. I važno je reći da je najviše knjiga napisano o crkvenoj istoriji. ne znam koliko je to knjiga u njegovoj 35-godišnjoj službi. Važno je reći da je on redovno obilazio svoju eparhiju, razgovarao s ljudima o aktuelnim problemima. On je upoznavao ljude sa situacijom, bilo da su to obični građanski problemi ili neki koji se tiču države - ispričao je Rakocija.
Otvorena knjiga žalosti
U Sabornom hramu je otvorena knjiga žalosti gde parohijani i svi ostali mogu da upišu sećanja na svog Irineja.
Jedan od prvih napisa su "Nikada te nećemo zaboraviti dragi naš oče, porodica Petrović", potom " Preselio si se među besmrtne" i slični.
Kurir.rs/Tekst i foto: M.S.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore