ZEKAN JE LEGENDARNI KONJ SRPSKE VOJSKE: Služio je u 2 rata, a akt o njegovoj demobilizaciji čuva se kao PORODIČNO BLAGO

Niko ne zna šta su muke teške dok ne prođe Albaniju peške.

Prvih dana decembra 1915. godine i zvanično je uspostavljena okupacijska vlast. Već 15. decembra Štaciona komanda u Guči tražila je da joj se upute sva lica stara od 15 do 55 godina radi dobijanja objava - jedne vrste ličnih karata.

- Istovremeno je naređeno da se obavi popis građana i njihove imovine što će kasnije poslužiti kao osnova za bespoštednu pljačku narodnih dobara - beleže u svojoj povesnici "Vekovanja" Radovan M. Marinković i njegov sin Zoran opisujući sudbu praotaca iz tri sela kod Guče i svega što ih snađe.

Čak se išlo do toga da je, recimo, 16. januara 1916. godine traženo da se Štacionoj komandi podnese izveštaj o tome koliko u opštini ima konopljanog semena. Naredne zapovesti bile su da se u Guču doteruju drva za ogrev i seno. Četvrtog aprila naređeno je da se saopšti građanima da ne pozdravljaju vojnički starijega, nego da kape skinu. Već je bila uvedena latinica kao zvanično pismo.

Кulukom su popravljani putevi: ko se ne odazove iz prvine dobiće 12 batina, a ko se ne javi ni drugi put - 25 motki. Zabranjena je prodaja bez dozvole kože, vune i vunenih proizvoda, a koncem 1916. i klanje svinja.

Zvanična valuta postala je austrijska kruna. Obaveznim otkupom obuhvaćene su šljive (plaćano je pet kruna za 100 kilograma, a ako su sveže po 15 kruna). Seljaci su mogli da zadrže samo 50 litara rakije za domaćinstvo. Naređeno je da se sakupljaju šišarke i žir. Oduziman je srebrni i zlatni novac. Plenjeni su stoka, vuna i posude od bakra, a kasnije i od drugih metala.

Od bogatijih kuća zahtevano je da daju dobrovoljne priloge u novcu okupatorskoj organizaciji Crvenog krsta. Javila se nestašica soli i hrane, neka domaćinstva gladovala su. Za ishranu su koristila čak i žir.

Nisu izostala ni ubistva. Na Velesu kod Guče 1916. ubijen je dečak Miloš Pajović iz Živice. Кasnije i Luka Petković koji je, misleći da je u opštinskoj zgradi zanoćio neki Sokolić, komandir žandarmerijske stanice u Guči, kroz prozor ubacio bombu. Sokolić je, međutim, spavao negde u selu, ali su Petković, koji je živeo u Surudžićima i njegov šurak iz Živice streljani na Ljutoj krušci između Živice i Viče. Presudila je Becirks komanda iz Guče koja je tako nazvana posle Štacione.

Narod koji je pre rata bio politički podeljen u takvim okolnostima postajao je sve jedinstveniji u otporu okupatoru. Bunio se, recimo, protiv preimenovanja opštinskog suda u poglavarstvo ili na uvođenje novog kalendara od 16. maja 2016.

I nosioci vlasti bili su ponekad uplašen. Na to su ih nagonili i povremeni dolasci komita. Po kraju se pričalo da su 1917. u Dragačevo došli neki učesnici Topličkog ustanka, a sledećeg leta doznalo se da se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri okupila komitska ustanička jedinica.

Sirotinja je opstajala po pravilu dan i komad, godina i opanci, a ko je imao sedlanika mogao je bar privremeno računati da je na konju.

Tako je u jednoj domaćinskoj kući Guberevaca, kao važan spis sačuvana objava kojom se dokazuje da je njihov konj Zekan pretekao dva rata i dočekao da bude demobilisan. Tu, evo, ovako stoji:

- Objava na jednoga konja po imenu Zekan koji je na službi turskog i bugarskog rata, pri 4. bataljonu 5. prekobrojnog puka, od 20. septembra 1912. do 16. avgusta 1913. godine i sad se otpušta i upućuje po teriocu Radenku da preda davaocu Miljku Rakićeviću iz sela Guberevaca, srez Dragačevski, okrug Čačanski. S tim da po predaji izvesti aktom četu u Кragujevcu.

Objavu je 16. avgusta 1913. u Čačku izdao i potpisao komandir potporučnik Novak Timotijević.

Ne zna se kako je pegavi dragačevski at služio u novom ratu koji je ubrzo stigao u Srbiju, ali ako je delio sudbinu svojih gospodara, sigurno se namučio k’o niko njegov.

(Kurir.rs/GSZ/Politika)