BEOGRAD - Rano proleće je vreme kada se u šumama, ali i na gradskim pijacama može pronaći sremuš, neverovatno lekovita i veoma ukusna biljka.

Novinar i narodni travar, Momčilo Antonijević, otkriva kako se koristi i za šta se upotrebljava ova biljka koja se u narodu naziva i divlji beli luk ili medveđi luk a na istoku Srbije zovu je ljorda.

Po narodnom verovanju sremuš je prva stvar koju medved pojede kad se probudi posle dugog zimskog sna. Navodno, ovo je još jedan dokaz da životinje instinktivno znaju šta je dobro za njihovo zdravlje, jer je sremuš idelno sredstvo za čišćenje organizma od toksina nakupljenih tokom zimskih meseci.

profimedia0626374414.jpg
Profimedia 

„To što važi za medvede, važi i za ljude“, naglašava Momčilo Antonijević, „Svima iskreno preporučujem da iskoriste ove rane prolećne dane kada je sezona sremuša u toku. Može da se kupi i na pijacama, a možete da ga uberete i sami“, dodaje narodni travar za RTS.

Posle tog zimskog perioda, kada smo jeli jako mnogo masne hrane, koja ne deluje dobro na naš kardiovaskularni sistem, sremuš se pojavljuje bukvalno kao spasitelj, koji će da očisti naše krvne sudove i pomogne našem srcu da normalno radi, naglašava Antonijević.

Obratite pažnju kada berete sremuš u šumi

Sremuš raste u listopadnim šumama i ima ga po našim planinama. Međutim, u proleće kada je sremuš još uvek mlad i mali, lako može da se pomeša sa izuzetno otrovnom biljkom, mrazovcem.

Lako ćete proveriti da li je u pitanju sremuš ako prekinete lis i vidite da li se širi prepoznatljivi miris na beli luk. List mrazovca ne miriše.

Ako vam se slučajno potkrade neki list mrazovca, u toku jela ćete osetiti snažan ukus ljutine, onda odmah ispljunite, jer ste verovatno ubrali kozlac ili neku drugu biljku. Bez panike, ispljunite, isperite usta i popite aktivni ugalj ili jaku kafu, preporučuje Antonijević.

„Da bismo postigli potpun efekat i očistili organizam, potrebno je da sremuš jedemo svaki dan, u kontinuitetu dve nedelje“, naglašava narodni travar.

Sremuš može da se koristi samo kao svež. Ne može da se suši niti konzervira na bilo koji način, osim da se napravi tinktura. Takođe, bilo bi dobro sremuš što manje seckati.

MEDVED ZNA ŠTA VALJA, TO JE PRVO ŠTO POJEDE KAD SE PROBUDI IZ ZIMSKOG SNA Ali mora da ga bere samo ko zna! Šta kaže travar Momčilo Autor: RINA

Deluje i na bakterije i na gljivice

Dokazano je čak i antivirusno dejstvo sremuša, posebno na virus gripa i neke druge viruse.

Količina eteričnih ulja i aktivnih jedinjenja u sremušu je takva da bakterije ne mogu da postanu rezistentne.

Sremuš, kao i njegov pitomi rođak, beli luk, sadrži sumporna jedinjenja koja deluju antibakterijski.

„Ukoliko imate sistemsku kandidijazu, idelano bi bilo da koristite sremuš, pošto on sadrži i prebiotike, jedinjenja koja su zapravo hrana za korisne bakterije u našem organizmu, kako bismo pobedili gljivičnu infekciju koja se pojavila u našem telu“, dodaje Antonijević.

Kako se priprema

Sremuš može da se prži sa jajima, može da se dodaje u proju sa sirom, može da se mesi hleb sa sremušom, ali generalno, ukoliko ga koristimo da očistimo kardiovaskularni sistem, najbolje je da bude svež.

Momčilo Antonijević preporučuje i jedan zanimljiv recept za pripremu salate od sremuša. Potrebno je iseckati jednu vezu sremuša na krupnije komade. Od začina staviti samo malo soli i kiselo mleko, po mogućstvu ovčije. Umesto ulja, dodati mešavinu mlevenih semenki – recimo sirovu bundevinu golicu i suncokret.

Kapi od sremuša

Kapi od sremuša za čišćenje krvnih sudova, protiv povišenog holesterola i visokog pritiska, preventivno deluju protiv srčanog i moždanog udara.

Sto grama što svežijih listova sremuša, doboro oprati, iseckati i staviti u čistu teglu, pa preliti sa 300 mililitara 70% alkohola. Teglu dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti na tamnom i hladnom mestu dve nedelje, uz češće mućkanje.

Nakon dve nedelje tečnost procediti, ostaviti da se izbistri, pa pažljivo odliti od eventualnog taloga. Sipati u čiste staklene bočice i čuvati na tamnom mestu.

Pije se tri puta na dan po 15 kapi razmućenih u mlakom čaju od lanenog semena.

Kurir.rs/RTS/Bojana Marković