KAŽU MI SMRDIŠ NA STOKU A ja njima ako! Ja smrdim ali imam, oni što ne rade ništa nemaju! Opančići, jelek i pletenica, to je Saška

BOR - Neki mi kažu smrdiš na stoku, smrdiš, a ja njima ako! Ja smrdim ali imam, a oni što ne rade ništa nemaju!, priča lepa Saška dok sjajnu tamnu kosu upliće u dugu pletenicu a osmeh ne skida s lica.

A Saškini obori i štale puni! Na ovčici zvonce, s telencetom se mazi.

- Dobar dan i dobro došli u moj dom, kaže nasmejana Saška dok otvara drvenu kapiju suprugove očevine a kuca i maca žure uz nju da dočekaju goste.

- Dosta mladih se preselilo, otišlo u veći grad, ostavili selo, dosta kuća je prazno, otišli u inostranstvo. Volela bih da se mladi ljudi bave poljoprivredom kao ja, da se vrate na selo, da se oprobaju, makar jednu životinju da imaju, da vide kako je to lepo...Kako ovde može dobro da se živi, da se zaradi i uživa naravno - kaže Saška Martinović (24), koja živi, radi i uživa na selu jer su njoj njene životinje život, posao i odmor.

Kad uđe u punu štalu, svoje krave pozdravi pa im kaže: Gde ste devojke moje lepe... E ovo su moje kravice...Ko voli, ko hoće nije teško, govori dok čisti štalu i muze sve u šesnaest.

- Poni, Seka, Lana, Mara, Maja i tele beba Srećko - priča Saška koja, iako su joj samo 24, ima jasnu viziju!

Sa dedovine svoga supruga ni on ni ona nikud ne misle da idu nego samo da proširuju i stvaraju. Za nju je život na selu jedina želja.

- Gici, gici... Imam 10 bikova, 10 krava, 26 ovaca, pet krmača, jednog vepra, 20 prasića..., kaže ona a njen muž Novica ima samo reči hvale. On radi kao vozač autobusa i od te plate i te kako su mogli da žive u gradu, ali Saška nije htela ni da čuje.

A tek svekar...

- Moja snajka, to je radnik, vredna, ona ima dušu, ona je srce, nikad se ne ljuti - kaže Miodrag i dodaje da radi sve, i kod kuće a ide i na pijacu.

- Vidim kad se umori, ja joj kažem polako, ima vreme za sve, ali ona hoće da završi, da bude ovo dobro, ono dobro, i stoka da bude sita i bašta da bude lepa, i lepo oko kuće i u kući - veli svekrva Vojislava koja je savetuje da uspori.

A šta kaže Saška

- Ja obožavam sve, da budem s njima, ja kad bih mogla, ja bih u štali spavala, toliko ih obožavam - veli Saška koja nema radno vreme, nego od jutra do sutra.

- Da vam pokažem! Ovo je moj bik Boško, ima tonu i 50 kila, kaže Saška pa se mazi s njim ko s mačetom. Samo iz njene ruke jede: Volim ga najviše na svetu zato što je umiljat! Mazi ga dok mu lomi klip kukuruza a na pitanje šta se radi s njim, kaže kad dostigne neku težinu proda se i uzima novi. Jedan ovakav sad vredi 3.600 evra.

- Ja sebe ne mogu da zamislim u gradu, buka, autobusi, kola a ovde mir, životinje, čist vazduh, zdrava priroda, to ne bih menjala nikad - priča Saška dok pokazuje kako se siri sir pa dodaje da su za nju plaže, garderoba i šminka trivijalnosti a izlasci gubitak vremena.

- Nikad nisam bila ni u diskoteci, ni u kafani, ni u kafiću... A dok su drugarice išle ja sam sedela kod kuće čuvala ovce i krave... Ja to tako odmalena - kaže Saška koja od mleka, sira i svega što proda na borskoj pijaci mesečno zaradi 70.000 dinara.

- Ja ne znam šta je to more, za mene je to bacanje para, a kad bih imala neke velike pare odmah bih uložila u novu štalu i krave... Nisam ja tip osobe koja voli da se šminka, da nosi skupe haljine, dugačke nokte...

A šta voli? Kaže da joj dvorište bude puno svega pa otkriva da ima još jedna životinja koju žarko želi - konja.

Kurir.rs/SĐP/TV Prva printscreen/Exploziv

Bonus video: