Uzgoj kamilice je unosan i lakoradan posao, koji ne traži previše angažovanja, niti radne snage. Praktično treba samo četiri puta da uđem u njivu: da uradim oranje, drljanje, setvu, i na kraju kosidbu, priča Filipović

PROKUPLJE- Dragan Filipović iz sela Glasovik, koje je udaljeno tridesetak kilometara od Prokuplja, zasadio je kamilicu na površini od oko dva hektara.

Iako je toplički kraj kao stvoren za ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje, ovo je prvi slučaj u čitavom Toplici da se neko odlučio da uzgaja lekovitu biljku, od koje, prema rečima Filipovića, može lepo da se zaradi i porodici omogući pristojan život. Za sadnju kamilice Filipović se odlučio na nagovor prijatelja, a već je obezbedio i kupca iz okoline Leskovca, koji se bavi preradom i distribucijom lekovitog bilja. Računica govori da godišnje može da zaradi oko 4. 000 evra, odnosno 2.000 evra po hektaru.

"Svima kojima sam pričao da ću ove godine na svom imanju da zasadim kamilicu, bili su sumnjičavi. Ovu biljku viđamo svuda, ali niko je nije sadio, jer uglavnom sama niče. Ja sam nabavio specijalno seme, zasadio pod posebnim uslovima i sada očekujem kosidbu", kaže Filipović i dodaje da je polje kamilice potpuno ekološki zdravo, jer osim što se nalazi na nadmorskoj visini od skoro 1. 000 metara, ni jednom se u toku godine ne tretira preparatima i sredstvima za zaštitu.

On ističe da se kamilica koju je on zasadio na svom imanju ni po čemu ne razlikuje od samonikle biljke u prirodi.

"Stručnjaci za poljoprivrednu proizvodnju, koji su obišli teren, kažu da je zemljište idealno i da se nadam dobrom prinosu", objašnjava naš sagovornik i ističe da je očekivana cena pet evra po kilogramu suve kamilice.

Filipović naglašava da će, ukoliko se uzgoj kamilice pokaže isplativim, već naredne godine da proširi proizvodnju na još nekoliko hektara. Osim što daje dobar prinos, kamilica se po njegovim rečima može sejati nekoliko puta u toku godine.

"Uzgoj kamilice je unosan i lakoradan posao, koji ne traži previše angažovanja, niti radne snage. Praktično treba samo četiri puta da uđem u njivu: da uradim oranje, drljanje, setvu, i na kraju kosidbu", dodaje Filipović.

Inače, Dragan Filipović se pre nekoliko godina vratio u rodno selo Glasovik, nakon što je izgubio posao u Prokuplju, gde je radio u građevinskoj firmi, ali je zbog nedostatka posla dobio otkaz. Odlučio je da se vrati u selo i započne poljoprivrednu proizvodnju. Već ima zasađen hektar pod šljivom i uz gajenje lekovitog bilja, pre svega kamilice, nada se da će moći da zaradi za pristojan život svoje porodice.