Srpski automobilista Dušan Borković danas pred titulom evropskog šampiona, a pre samo godinu dana prolazio kroz pakao

Od trnja do zvezda!
Dušan Borković danas je verovatno najcenjeniji srpski automobilista u evropskim okvirima. Pančevac je na pet dosadašnjih trka Evropskog šampionata na brdskim stazama ostvario isto toliko pobeda.

Ducino ime danas se s poštovanjem izgovara širom Evrope, a malo je onih koji znaju kroz šta je sve morao da prođe.

- Prošle godine sam proživeo pravu golgotu samo da bih učestvovao na Evropskom šampionatu i dokazao sebi da mogu da vozim rame uz rame s najboljima van granica naše zemlje. Drugo mesto u generalnom plasmanu to i pokazuje, ali s nedaćama kroz koje sam prolazio, uspeh je daleko većih razmera - počinje svoju priču Borković.

Hiljade kilometara pređenih da bi se vozile dve trke za vikend uopšte nisu zanemarljivi troškovi, a da bi došao do sredstava, Borković je morao da proda kuću i stan, pa čak i da se dodatno zaduži.

- Svako ko se bar malo razume u ovaj sport zna koliki su troškovi za jednu sezonu. Kako bih uštedeo za trke, spavao sam pored auta po nimalo toplim noćima na raznim evropskim brdima. Umesto tuš-kabine, sećam se da sam u Italiji ušao u kokošinjac i tamo se okupao crevom - gotovo neverovatno zvuči Ducina priča.

Ove godine, glavni sponzor NIS prepoznao je njegov kvalitet, budući da su njegovi rezultati među najboljima koji srpski sportisti u celini ostvaruju.

- Danas je, srećom, mnogo lakše. Uz veliku pomoć sponzora i Grada Pančeva lakše izlazim na kraj s velikim troškovima održavanja automobila. Prošle godine su me bukvalno sabotirali ne bi li omogućili svojim vozačima prednost, pa sam, uprkos svemu, bio brži skoro od svih. Zbog toga i želim da, ako je moguće, pobedim na svim trkama u sezoni i oborim sve rekorde kako bih opravdao sredstva uložena u mene - završava Borković.

Ništa bez kolega

Borković kaže da ogromnu zahvalnost duguje svojim kolegama, Draženu Ćuriću iz Hrvatske i Todoru Stamenkoviću, kao i vlasniku kluba Real Motorsport Rajanu Rajičiću.

- Po povratku s jedne trke ostao sam s praznim rezervoarom i bez novca za putarinu. Srećom, bio sam u blizini Zagreba pa sam pozvao Dražena, koji je mene i ekipu odveo na večeru, a zatim nam i platio gorivo i omogućio povratak u Beograd. Takođe, posle udesa u Portugalu, Toša i Rajan su mi dali delove za popravku. Takve stvari se nikad ne zaboravljaju - kaže Duca.