SERIJA "VIŠE OD IGRE" STIŽE KAO PREDSTAVA U BDP: Na Crvenom krstu je tu tradiciju počeo BRADIĆ, a poznat deo podele i reditelj

Kultna serija "Više od igre" oživeće kao predstava na daskama Beogradskog dramskog pozorišta, saznaje Kurir. Režija je poverena Ivanu Vukoviću, a jednu od glavnih uloga tumači Andrej Šepetkovski.

- Posle više od dve godine imaću premijeru u BDP. Radimo predstavu po seriji "Više od igre", što će biti veoma interesantno. Na Crvenom krstu je tradicija da se rade ovakvi eksperimenti. Počeli su oni još u vreme kad je upravnik bio Nebojša Bradić. Neke predstave nastale po filmovima još uvek se igraju, kao što je "Let iznad kukavičjeg gnezda", a ja kad sam bio umetnički direktor, postavili smo "Crnu kutiju", po ostvarenju "Potpuni stranci" italijanskog reditelja Paola Đenovezea. Ne znam da li sam smeo da kažem za "Više od igre", ali imate ekskluzivu - rekao je kroz osmeh za Kurir Andrej Šepetkovski nedavno na Filmskom festivalu u Sopotu.

Publiku u novoj sezoni očekuje premijera i na Terazijama, i to mjuzikla "Balkan ekspres", dok je na Krstu nedavno svoju pozorišnu verziju dobio film "Kramer protiv Kramera".

"Više od igre" je jugoslovenska televizijska serija, snimljena u produkciji Televizije Beograd 1976. godine. Serija ima devet epizoda i premijerno je emitovana od 14. aprila do 12. juna 1977. godine. Njeni autori su bili Zdravko Šotra i scenarista Slobodan Stojanović. Radnja je smeštena u Gradini, izmišljenoj varošici u Srbiji, i prati zbivanja u periodu od 1931. do 1941. Godina 1931. bila je godina u kojoj je vladala velika ekonomska kriza,1937. godina preporoda i sudara s fašizmom, a 1941. godina ustanka.

Serija beleži sve događaje, prateći ih u maloj sredini. Poseban segment serije čini i rivalstvo između dva fudbalska kluba: Građanskog i Radničkog, gde je igra loptom samo povod, a sve ono drugo "više od igre" je suština. Legendarna je i psovka "oprem dobro", koju je Nikola Simić upotrebio, dok su nacisti mislili da ih hvali.

Sjajna glumačka podela, u kojoj su mesta našla gotova sva tadašnja velika imena: Petar Božović, Ljiljana Dragutinović, Nikola Simić, Pavle Vuisić, Zoran Radmilović, Nikola Milić, Velimir Životić, Žika Milenković, Đuza Stojiljković, Slobodan Đurić, Slobodan Aligrudić, Miloš Žutić, Voja Brajović, Vesna Malohodžić... i inspirativan Stojanovićev tekst, koji prati život u srpskoj varošici od 1931. do 1941. godine, rezultirali su kultnom serijom. Imena likova, poput Danilčeta, Babice, Leke Bankrota, Gulivera, Kostolomca ostala su da žive i posle gotovo pola veka.