"Ovo je omaž svima koji su život posvetili radu s decom": Tanja Peternek Aleksić o 19. izdanju festivala Zvezdarište čijem je imenu kumovala

Pre devetnaest godina današnjem danu radovala bi se samo deca sa Zvezdare, ali skoro dve decenije kasnije, pozorišni festival za najmlađe na ovoj beogradskoj opštini donosi radost mnogo širem krugu mališana.

Otkud ideja za Zvezdarište?

- To je inicijativa Vesne Petrović Urošević, predsednice Društva prijatelja dece Zvezdare, koja radi u Opštini Zvezdara, a inače je psiholog i potpuni posvećenik školama, školstvu i radu s decom. Vesna je zapravo krenula od plemenite ideje da se okupe ljudi koji su sa Zvezdare i koji bi želeli da Opština pokloni deci koja nikad nisu išla u pozorište da vide neku predstavu.

Po čemu pamtite prvi festival?

- Došli su mališani iz Doma za nezbrinutu decu da prvi put gledaju predstavu. Sećam se tih malih crnih kratko podšišanih glava u prvom redu koje pokušavaju da dohvate noge glumcima na sceni. Imali smo utisak da smo svi mi prvi put zakoračili u pozorište. Bio je to neki svež pogled na to šta je pozorište za decu.

U početku, festival je bio namenjen samo deci sa Zvezdare?

- Da, a onda je rastao i, zahvaljujući pre svega Vesni i njenim saradnicama, među kojima je i Pejana Bulović, porastao je u međunarodni festival. Javljala su se pozorišta van granica naše zemlje, a kad smo jedne godine imali i pozorište sa drugog kontinenta, to je bio znak da smo uspeli. Znali smo da će, kad prođe treća godina, to postati tradicija. Posle 19 godina, nema šanse da bilo ko ukine Zvezdarište. Namere nas iz saveta festivala i organizacionog odbora su da što više dece vidi pozorišne predstave.

Kako ste dali ime festivalu?

- U trenutku dok sam sedela u kreativnom centru. Praksa je da svake godine imamo drugačiji dizajn, ali i najsjajniju zvezdu. To je nagrada za doprinos pozorištu i radu s decom. Bili su to brojni značajni ljudi poput Cace Aleksić, Branka Kockice, Ršuma... Ovo je danas omaž svima njima koji su svoj život posvetili radu s decom. Jer, puna su nam usta priča da najmlađima treba pokazati prave vrednosti. Ovo su ljudi koji nisu samo o tome pričali nego su to i radili.

Dramaturg Željko Hubač je od početka selektor festivala?

- Hubač ima odličan i široki pogled na to šta se radi u pozorištima širom regiona i pokazalo se da je njegov izbor odličan. Tu su uvek različite teme i drugačiji načini razmišljanja.

Zanimljivo je da festival ima dva žirija?

- Mali čine klinci, a veliki odrasli umetnici. Ima i jedna anegdota sa Strahinjom Savićem, sada već etabliranim rediteljem, koji je kao klinac bio u malom žiriju. Prošlo je vreme, završio je akademiju i napravio nekoliko priznatih dokumentarnih filmova, a onda došao u žiri odraslih. Te godine smo ga činile i glumica Aleksandra Janković i ja. Tek je na kraju poslednjeg dana festivala rekao da je kao mali bio prepadnut. Sedela sam u savetu festivala, a on pored mene. Podelila sam žvake svim članovima malog žirija. Pošto je njemu ispala u mraku, a bilo ga je sramota da traži novu, sve vreme se pravio da žvaće žvaku koja nije bila u ustima (smeh). Eto, toliko dugo traje Zvezdarište da su članovi malog žirija porasli i postali neki ozbiljni reditelji.

Hoće li i ove godine biti radionica između predstava?
- Čarobno je što klinci mogu da učestvuju u njima i vide svoje omiljene pisce. Pretprošle godine je Jasminka Petrović bila gost. Deca su bila oduševljena kao da im je došao Bajaga. Preporuka za vaše čitaoce bi bila - ako ste izgubili veru u to da deca čitaju i idu u pozorište, da vole knjige i da se razumeju u ono što valja, pravo u Zvezdarište ovih dana i uživaćete. Decu dovode i učiteljice i vaspitačice, a vikendom i roditelji. I mali i veliki gledaju zajedno predstave i posle o njima pričaju.

Da niste dramaturg, da li biste bili u ovoj priči?
- Lepo je to što sam ja dramaturg, ali posebno je lepo to što se festival dešava na Zvezdari, koja jeste poseban kraj i ima tradiciju da su klinci iz zvezdarskih škola pobednici na raznim recitatorskim i drugim takmičenjima. Sećam se ushićenja kad smo na tramvaju videli bilbord za prvo Zvezdarište. Osnovno osećanje mi je to da najlepše mesto na Bulevaru, mesto gde on raste, u jednom trenutku bude prepuno dece. Čini se da Zvezdara dobija potpuno drugačiji zvezdani sjaj kad se Zvezdarište događa.