Božić me vraća u detinjstvo i slavimo ga u kući mog oca na Zlatiboru: Nikola Selaković sumira godinu za nama, govori o velikim planovima za 2025. i porodici

Prošla godina je bila turbulentna i uspešna za srpsku kulturu, a u njoj smo dobili i novog ministra Nikolu Selakovića. On je, kako kaže, samo nastavio gde je stala Maja Gojković, ali ne krije da ima velike planove. Za Kurir otkriva gde će proslaviti Božić, šta voli da čita i koje su najvažnije lekcije koje prenosi na svoju decu Lazara, Vasilija i Ljubicu.

- U 2024. imao sam tu čast da preuzmem dužnost, to jest funkciju ministra kulture u Vladi Srbije i nastavim da realizujem dobre projekte koji su započeti u prethodnom periodu, dok se na čelu Ministarstva kulture nalazila Maja Gojković, danas predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine. Ministarstvo je sebi u prošloj godini zacrtalo velike i ozbiljne projekte na čijoj realizaciji je radilo i veliki broj njih je uspešno okončan. Između ostalih završena je rekonstrukcija platoa kao i krova na Muzeju Jugoslavije, koji je treći po posećenosti u Srbiji, u šta je uloženo 3,8 miliona evra. U Nišu je izgrađena potpuno nova Mala scena Narodnog pozorišta, u koju je uloženo 1,24 miliona evra, a u Pirotu stari Dom vojske je u potpunosti rekonstruisan i adaptiran za potrebe gradskog centra za kulturu, čime je dobijena potpuno nova multifunkcionalna dvorana, ali i novi prostor za gradsku biblioteku, koja je obeležila 140 godina. Takođe, u okviru projekta "Gradovi u fokusu" utrošeno je 335 miliona dinara. Mnoge lokalne samouprave, više od 40 njih širom Srbije, ozbiljno su revitalizovale svoju kulturnu infrastrukturu ili su započele njenu obnovu, nastavljena je izgradnja kapitalnog projekta Muzeja staklarstva u Paraćinu, u Mionici smo nastavili izgradnju kuće Kolubarske bitke, u Rumi spomen-kuće Mileve Marić Ajnštajn...

Da li ste na nešto posebno ponosni?

- Završili smo u potpunosti obnovu kuće porodice Petrović na Paliluli u Beogradu. Ponovo će raditi spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, koji je od 1986. godine bio zatvoren. Uložili smo 119 miliona dinara, a Beograd će dobiti sjajan izložbeni prostor.

Kakvi su planovi za ovu godinu?

- Od ove 2025. godine krećemo u realizaciju formiranja nacionalnog festivala filma i televizije. Velika Jugoslavija nekada je imala svoj festival u Puli, Srbija i Crna Gora u Herceg Novom, a posle gotovo 20 godina od odlaska Crne Gore iz zajedničke države Srbija tek sada formira svoj nacionalni festival. Novi festival će obuhvatiti i nagraditi sve segmente kinematografije, a održavaće se na Zlatiboru i u opštinama Čajetina, Priboj i Nova Varoš. Pred nama su i drugi veliki zadaci.

Očuvanje ćirilice je vaš fokus.

- Apsolutno. Ćirilica kao matično pismo srpskog jezika i našeg naroda zaslužuje našu punu pažnju. Dakle, ono što smo uradili u prošloj 2024. godini jeste da je doneta odluka da se od ove 2025. godine otkup književnih dela od strane Ministarstva kulture za potrebe javnih biblioteka u Srbiji vrši za izdanja koja su objavljena na ćiriličkom pismu. Takođe, doneli smo i na sednici Vlade uredbu koja je predvidela obavezu svih korisnika javnih sredstava - što će reći organa, organizacija i svih onih koji se finansiraju iz državnog budžeta, kao i privrednih društava čiji je većinski vlasnik država - da od ove godine nabavljaju isključivo ćiriličko-latiničke tastature. Očekujem već u prvim nedeljama ove godine da idemo i na objavljivanje konkursa za izradu novih ćiriličkih fontova, to su tri glavne stvari koje smo obelodanili na zatvaranju Vukovog sabora 2024. godine.

Ko je krivac za takvo stanje s ćirilicom?

- Krivci smo svi mi pomalo. Nekako nismo shvatali potrebu za očuvanjem ćirilice. Kad vam čovek odgovori na pitanje zašto je nešto napisano latinicom, a ne ćirilicom, dobijete odgovor, pa svejedno je, onda shvatate da je u pitanju jedna vrsta našeg nemara. Ćirilica ne može opstati ako mi ne uložimo napor da je sačuvamo. Zato je na Ministarstvu kulture da insistira na njenom očuvanju i u okviru toga smo formirali i Savet za knjigu.

Kako uspevate da pored brojnih obaveza kao ministar odvojite vreme za porodicu?

- Nije lako, ali kad se dovoljno potrudite, i koliko god nekada posao zahtevao i mnogo napora, vremena i energije, sve je moguće. Porodica je meni glavni oslonac u životu. Nažalost, oni podnose i najveću žrtvu jer se ja bavim ovako važnim poslom. Dakle, sve u svemu, kad se potrudite dovoljno, možete da nađete nešto više vremena, ali je onda važno da to vreme upotrebite kvalitetno i da vas porodica zaista tada ima. Trudim se da to činim, ali ima još jedna važna stvar koju bih podelio s vama i vašim čitaocima. Suština je da čovek svoj posao shvati kao jedan deo života.

Kako danas sa svojom porodicom proslavljate Božić?

- Božić je na prvom mestu nešto što mene vraća u detinjstvo. Njega sam provodio uvek u rodnom selu moga oca, ja volim da kažem u mom selu na Zlatiboru. Muške glave bi išle da seku badnjak... Velike su razlike u tome kako se slavi Božić u gradu i na selu, jer u gradu, kada idete na nalaganje badnjaka, onda nosite svoj badnjačić pred hram ili na mesto gde se badnjaci nalažu, a kad to činite na selu, onda ga unosite u kuću i prema njemu imate posebno poštovanje.

Da li je i dalje u Seništima kod Nove Varoši vaša kuća?

- Jeste. Trudiću se da tamo ove godine odvedem svoju porodicu.

Kako vidite srpsku kulturu za deset godina i šta smatrate ključnim korakom da se ta vizija ostvari?

- Voleo bih svakako da za deset godina srpska kultura bude ozbiljno podmlađena. Ono što nam već decenijama nedostaje jeste ozbiljno ulaganje u amaterizam. Ukoliko ne budemo ulagali ponovo u amaterizam, nećemo biti sigurni da će naša kultura zaista imati sigurnu i stabilnu budućnost. Zašto mislim da je to važno? Ulaganje u amaterizam jeste nešto što vam gradi profesionalizam. Najbolje ćemo glumce dobijati tek onda kad ubedljiva većina naših škola bude imala dramske i recitatorske sekcije. Dečji psiholozi će vam reći da nema za dete bolje stvari od bavljenja folklorom, jer ćemo na takav način čuvati i svoje narodno, nematerijalno kulturno nasledstvo, ali i omogućavati deci da putem druženja stiču i neka znanja o našoj tradiciji i kulturi. Bez ozbiljne podrške obrazovnim ustanovama, da ne neguju samo dramske i recitatorske sekcije već da prave i likovne, nećemo moći da računamo da ćemo na našim akademijama lepih umetnosti imati velike slikare i vajare. I naravno, neophodan je povratak knjizi. Ona je stožer i osovina bez koje mi nećemo imati čemu da se nadamo u budućnosti kad je naša kultura u pitanju.

Šta čita ministar: Stalno se vraćam knjizi "Dugo kretanje između klanja i oranja"

Koje knjige su vam odredile odrastanje i život?

- Moja omiljena literatura bili su istorijski romani. Čitao sam i svetske klasike i obožavao Dostojevskog. Moram da priznam da je jedna od knjiga koje sam najčešće držao u ruci bila "Biblija za decu", koju mi je poklonio otac 1992. godine na Božić. Danas se najčešće vraćam delu "Dugo kretanje između klanja i oranja - Istorija Srba u novom veku 1492-1992" Milorada Ekmečića, a posebno volim i "Majstora i Margaritu".