Zbog mutacije kvržica kod ovih buba cela vrsta evoluirala za samo 20 godina, pa su skoro svi poznati insekticidi postali beskorisni

NJUJORK - Bubaruse su upravo postale veliki problem za čovečanstvo.
Ovi gadni insekti su evoluirali i pronašli način kako da izbegavaju zamke kojima je njihova populacija dosad nekako držana pod kontrolom. Naime, njihovu vrstu su produžavale jedinke kojima slatki mamci puni otrova nisu bili toliko slatki: preživljavale su samo one bube kojima je slatko imalo ukus kao gorko, to jest one s mutacijom koja im je omogućila da kvržice za ukus slatko prijavljuju kao gorko.

Odbojni mamci

Bubaruse su jednostavno prestale da jedu „slatke“ mamce, jer im je „slatko“ postalo „gorko“ i odbojno! Zbog ove mutacije, koja je postala deo genoma bubarusa, insekticidi su postali beskorisni, a populacija ovih odvratnih insekata počela je da poprima zabrinjavajuće razmere.

Problem bubarusa, verovatno najgore od svih kućnih napasti, naizgled je rešen osamdesetih godina prošlog veka, kad je izmišljen sistem mamaca punjenih insekticidima. Bube su jele slatke mamce i umirale u najgorim mukama, a njihove zaražene leševe jeli su njihovi rođaci, i takođe umirali. I tako dok cele populacije nisu bile uništene.

Mutacija kvržica

Prvi nagoveštaj mogućeg problema zabeležen je 1993. u SAD, kad je otkriveno nekoliko jedinki koje šećerni mamci jednostavno nisu interesovali. Tad je otkrivena i mutacija kvržica, ali smatralo se da nije moguće da cela vrsta evoluira za samo 20 godina.

- Kod bubarusa-mutanata glukozu prepoznaju ćelije koje inače reaguju na gorke stvari - kaže Kobi Šal, entomolog s univerziteta Severna Karolina, i dodaje:
- Zato ove bube sad neće ni za živu glavu da jedu slatke stvari, pa ni slatke mamce.

Jedu i lepak, sapun, tapete...

Bubaruse mogu da jedu skoro sve što vide. U stanju su da progutaju i lepak, masnoću, sapun, kožu, tapete... Zbog toga ih mnogi smatraju čistačima đubreta.
Ove bube su neverovatne i zbog toga što su postojale još pre skoro 200 miliona godina, a sposobne su da prežive nedeljama čak i ako im neko odseče glavu. To je zato što ona nije važna za obavljanje većine funkcija. Kad su obezglavljene, nastavljaju da žive sve dok ne dehidriraju. Veoma su brze životinje i kad jure, mogu da pređu 80 centimetara za samo jedan sekund.