Svi su čuli za Jovanu Orleanku, ali malo ko zna da je jedno živela mongolska princezu ratnica Kutulun. Većina zna ko je bila Mata Hari, ali su retki čuli za Polikarp Salavarietu - kolumbijsku revolucionarku

Vekovima su žene širom sveta bile borci, pisci i mislioci. Bavile su se poduzetništvom, izazivale pobune ili smišljale nove izume. Radile su sve što i muškarci, a i mnoge stvari koje oni nisu. Za neke od tih žena znamo, ali za mnoge druge nismo čuli. Svi su čuli za Jovanu Orleanku, ali malo ko zna da je jedno živela mongolska princezu ratnica Kutulun. Većina zna ko je bila Mata Hari, ali su retki čuli za Polikarp Salavarietu - kolumbijsku revolucionarku i špijunku.

Internet magazin Salon.com izabrao je sedam neverovatnih žena za koje najveći broj današnjih ljudi nije čuo.

1. Kutulun, mongolska princeza ratnica

U 13. veku, kada su kanovi vladali Centralnom Azijom, i mnoge žene su uspevale da se nametnu društvu u kojem je jahanje i rukovanje lukom i strelom bilo važnije od sirove snage. Kutulun je bila izuzetno vešta i u jednom i drugom.
Ona nije bila samo neustrašivi konjanik nego i jedna od najboljih rvača koje su Mongoli ikad videli! Omiljena taktika u borbi joj je bila da uhvati neprijateljskog vojnika i odjaše sa njim. Marko Polo je pisao da je to radila tako vešto, kao što 'soko hvata ptičicu'. Zarekla se da će se udati samo za muškarca koji uspe da je pobedi u rvanju. Borila se s mnogim, a kada bi pobedila, uzimala bi sve konje svojih prosaca. Marko Polo navodi da je Kutulun imala mnogo konja.

2. Nana Asma'u, nigerijska naučnica

Astma'u je svojim životom dokazala da je pero moćnije od mača. Rodila se kao kćer moćnog vladara na području današnje severne Nigerije krajem 18. veka.
Njen otac je verovao da je širenje znanja dužnost svakoga muslimana pa joj je omogućio klasično obrazovanje na arapskom, latinskom i grčkom. S vremenom je postala cenjena savetnica bratu koji je nasledio tron od oca, ali ono važnije je da je Nana utemeljila mrežu učiteljica - Jaji, koje su putovale kraljevstvom i obrazovale žene od kojih su mnoge znanje nastavljale prenositi na druge.
Čak i danas, gotovo dva veka kasnije, moderne Jaji nastavljaju da obrazuju žene, muškarce i decu u njeno ime.

3. Polikarpa Salavarieta, kolumbijsku revolucionarka
'La Pola' kako su je zvali tokom njenog kratkog života, bile je odvažna, oštrog jezika i prkosna. Borila se za slobodu svoje zemlje, današnje Kolumbije, od španske kolonijalne vlasti dok se pretvarala da sedi u uglu i šije.
Rođena je negde oko 1790 godine. Pretvarajući da se da je ponizna krojačica i kućna pomoćnica nudila bi svoje usluge rojalističkim domaćinstvima gde je skupljala obaveštajne podatke i prosleđivala ih gerilcima.
Nakon što je mreža razotkrivena osuđena je na smrt streljanjem. Pre egzekucije je održala nadahnut govor, pa su morali da je nadglasaju bubnjevima, a odbila je da kleke pa su je ubili naslonjenu na stolicu. Njena žrtva inspirisala je revolucionare dugo nakon njene smrti. Dan kolumbijske žene slavi se u čast ove heroine.

4. Čing Ši, najozloglašeniji pirat iz Kine

Ne zna se mnogo o tome odakle je Čing Ši došla, gde je rođena i je li joj to pravo ime, ali se zna da je, od kada se pojavila početku 19. veka, vladala morem.
Bila je prostitutka na jednom od plutajućih bordela kada ju je zapazio piratski zapovednik Čeng Ji i odlučio je uzeti za ženu. Čeng nije bio navikao da mu se postavlja mnogo pitanja, ali njegova ljubav je imala uslove. Želela je da plen od pljačke dele da pola i da ima pravo glasa kada je u pitanju posao.
Nakon što je Čeng Ji poginuo u tajfunu, njegova žena je preuzela posao. Pod njenih vođstvom flota je izrasla u najjaču piratsku skupina u morima koja kontroliše današnja Kina, ali i šire. Bila poznata pod imenom 'Flota crvene zastave'. Iznude, ucene i reketarenje bile su njena specijalnost. Do 1808. godine njena moć je tako narasla da je kineska vlada poslala mornaricu da je zaustavi. Nakon Kineza pokušali su je obuzdati i Britanci i Portugalci, ali nitko je nije mogao savladati. Naposlijetku je s vlastima postigla mirovni sporazum uspjevši da prisili državu da je odlikuje za 'zasluge'. Umrla je od starosti.

5. Gertruda Bel, britanska avanturistkinja koja je stvorila Irak
Gertrudu Bel možete da zamislite kao ženskog Lorensa od Arabije. Gospođa Bel je ostala dobro upamćena u zemlji čije je stvaranje pomagala – Iraku. Rodila se 1868. godine u porodici bogatih industrijalaca. Nakon što je obrazovanje stekla na Oksfordu obišla je svet dva puta i bavila se planinarenjem i arheologijom.
Govorila je francuski, nemački, arapski i persijski. Istraživala je pustinje Srednje Azije gde su je poznavale sve moćne plemenske vođe i odradila je važan posao za britanski obaveštajnu službu kada je počeo Prvi svetski rat.
Nakon što je oružje utihnulo postala je pokretačka snaga britanske politike na Srednjem istoku. Ona je ucrtala granice onoga što je bila Mesopotamija, a što je kasnije postalo Irak. Postavila je prvog kralja i nadzirala izbor vlade u toj državi. Samo nekoliko dana pre nego što je projekt trebalo da bude dovršen Bel je pronađena mrtva, predozirana tabletama za spavanja. Slučajno ili namerno ostal je misterija ...


6. Noćne veštice, ruske pilotkinje iz Drugog svetskog rata
Ime su im dali neprijatelji, nacisti. Za nemačke pilote protiv kojih su se borile, one su bile noćna mora - harpije sa natprirodnim moćima koje su mogle da vide u mraku i koje imaju mogućnost da postanu nevidljive. Oboriti jednu od njih za Nemce bi automatski značilo najviše odlikovanje. Tri potpuno ženske eskadrile oformljene su već 1941. godine po Staljinovoj naredbi. Nekoliko stotina žena koje su sačinjavale ovu eksadrilu izabrane su među hiljadama dobrovoljki. Zadatak 'Noćnih veštica' bio je najteži od svih - letele su u potpunom mraku u avionima od šperploče pogodnijim za zaprašivanje useva nego za izdržavanje neprijateljske vatre. Pilotkinje su razvile tehniku isključivanja motora i laganog jedrenje prema meti kako bi ispustile bombe u tišini. Letele su u trojkama tako da je jedna uvek mogla da puni municijom mitraljez.
"Te žene se nisu bojale ničega", napisao je jedan nemački zapovednik 1942. godine.

7. Hedi Lamar, lepa Jevrejka briljantnog uma
Dva decenije je igrala fatalne zavodnice u holivudskim filmovima, ali dok su njene koleginice i kolege slobodno vreme provodili zabavljajući se, praveći skandale i puneći naslovne strane trač magazina, Hedi Lamar je izumela sistem bežične komunikacije koji će kasnije postati temeljem za mobilne telefone, Wi-Fi i većinu modernog načina komunikacije. Rođena je u jevrejskoj porodici u Beču 1914. godine. Sa 18 godina našla se usred skandala jer se pojavila gola u filmu 'Ecstasy' i simulirala prvi ženski orgazam na velikom platnu.
Kratko je bila udata za nacističkog trgovca oružjem, a potom je pobegla u Francusku i potom u Britaniju gde je srela Loisa B. Majera i sklopila ugovor sa studijem MGM. Između snimanja filmova njen saradnik i ona su došli na ideju 'Tajnog komunikacijskog sistema', kako su ga nazvali. Sistem je patentiran 1941.godine, a temelj je za široki spektar tehnologije koje se danas koristi za Wi-Fi, GPS, Blluetooh i neke mobilne telefone.