Primećujem greške u govoru voditelja, a čitanje novina i knjiga učvrstilo je moje mišljenje da se u pisanju možda više greši nego u govoru

Želeći da deci i odraslima pomogne da govore i pišu pravilno, Violeta Babić napisala je knjigu „365 jezičkih crtica“. O jeziku piše jednostavno, svima razumljivo, čak i duhovito, po čemu je gotovo jedinstvena među srpskim lingvistima. Lektor i autor nekoliko publikacija za adolescente govori o stanju jezičke kulture u Srbiji i savetuje nas kako da izbacimo poštapalice iz svakodnevnog govora.

Šta vas je navelo da se pozabavite jezikom koji se svakodnevno koristi?
- Budući da sam diplomirala na Grupi za srpski jezik na Filološkom fakultetu, jezikom se bavim mnogo godina. Posebno me interesuju standardni srpski jezik, pravopis i normativna lingvistika. Pored toga, vozeći se beogradskim gradskim prevozom, u radnjama, na ulici, na pijaci osluškivala sam razgovore oko sebe i shvatila kako ljudi uopšte ne govore pravilno.

Gledajući televiziju i slušajući radio, primećivala sam brojne greške u govoru novinara i voditelja, a čitanje novina i časopisa, pa čak i nekih knjiga, učvrstilo je moje mišljenje da se mnogo greši, u pisanju možda i više nego u govoru. Palo mi je na pamet da bih mogla iskoristiti svoje znanje i dugogodišnje profesorsko i lektorsko iskustvo i napisati knjigu koja bi možda mogla biti od koristi narodu. Tako je i nastala moja poslednja knjiga „356 jezičkih crtica“.

Da li danas postoji jezička kultura?
- Mogu reći da postoji kod obrazovanih ljudi, ali je sve manje ima i sve se ređe, nažalost, može zapaziti. Preplavljeni smo lošim govorom i pogrešnim pisanjem. U novinama, na televiziji i po bilbordima nailazimo na neobične rečenične konstrukcije, redovna su pojava nepravilno upotrebljena glagolska vremena i glagolski načini, a pogrešan akcenat vrlo je čest na radiju i televiziji. Često mi dođe da lektorišem već odštampane knjige srpskih izdavača.

Ko je krivac za loše stanje u jeziku?
- Mediji su ti koji moraju da brinu o čistoti jezika i načinu izražavanja zato što imaju veliki uticaj na javnost. Više puta ponovljena greška postaje pravilo. Društvene mreže uništavaju pravopisna pravila. Za funkcionalnu nepismenost mladih kriv je sistem školstva i činjenica da se gramatika uči samo u osnovnoj školi. Možda bi najbolje bilo uvesti gramatiku kao poseban predmet u srednje škole. A što se porodice tiče - pa upravo mediji oblikuju i jezik porodice.

(Lj. R.)