Film je inspirisan Alijom Sirotanovićem, ali smešni događaji iz života glavnog junaka Atifa Kurtovića plod su mašte scenariste

Nenad Ðurić, reditelj hit komedije „Nebo iznad krajolika“, na jesen će predstaviti ostvarenje „Hiljadarka“, film rađen u bosanskohercegovačkoj, hrvatskoj i srpskoj koprodukciji.


Kako saznajemo, inicijalna inspiracija im je bio čuveni Alija Sirotanović i njegovi udarnički podvizi, a sve ostalo je plod mašte scenariste. Radnja je smeštena u mali rudarski gradić Banovići davne 1955. i vrti se oko rudara Atifa Kurtovića, koji biva izabran za sliku na novčanici od 1.000 dinara, i njegovog odnosa prema Titu. Vrlo autentična slika bosanske provincije iz doba komunizma zapravo je omaž velikom filmskom autoru i filmskom teoretičaru Slavku Vorkapiću, koji je pre 60 godina snimio „Hanku“, prvi igrani film u BiH.


Atifa, koji silazi u jamu kako bi nasledio penzionisanog oca i postaje rudar-udarnik, tumači Branislav Trifunović. Junak priče kreće u Beograd da bi ga Titov fotograf uslikao i da bi postao deo istorije. A onda u njegov život ulazi devojka čiji nadimak nije slučajno Hiljadarka i u koju se zaljubljuje. Kada Tito, koga igra Nikola Kojo, najavi posetu Atifovom gradiću, za sve junake ove simpatične priče počinje avantura koju će pamtiti do kraja života.
- Scenario me je kupio na prvo čitanje jer ima neku nevinost i govori o nekim lepim vremenima. Mislim da smo napravili topao film koji će publika voleti. Nismo mi tu da šaljemo nikakve poruke, već je zadatak projekta da zabavi i zamisli gledaoca koji ga vide - rekao je Trifunović tokom snimanja.
nikola-kojo.jpg
Dragana Udovićić 


Komedija „Hiljadarka“ okupila je vrhunske glumce, pa se tako u njoj pojavljuju i Mima Karadžić, Aida Bukva (prvakinja sarajevskog Narodnog pozorišta i sestra pevačice Anabele Ðogani), Moamer Kasumović, Željko Pervan, Slaven Knezović...

film-hiljadarka-snimanje.jpg
Yt 

Udarnik Alija
OD TITA TRAŽIO VEĆU LOPATU

- Nosilac je 12 titula udarnika
- Odlikovan je Ordenom junaka socijalističkog rada
- Zbog anegdote na prijemu kod Tita, kad je upitan šta mu treba, a Alija odgovorio: „Veća lopata“, i danas se velike lopate nazivaju „sirotanovićke“
- Primarno oruđe mu nije bila lopata, već bušilica. Navodno je radio i sa dve u isto vreme

Srce, ruke i lopata
OPEVAN U PESMI PUŠENJA

U antologiju jugoslovenskog rokenrola Sirotanović je upisan stihovima Zabranjenog pušenja u pesmi „Srce, ruke i lopata“. Izmenili su mu ime i datum kada je oborio rekord, ali to je - Alija.
... Njegov je dan udaran
A njegov je san
Hiljadu tona za jedan dan.

Zabluda o novčanici
SVI MISLILI DA JE ALIJA, A ONO ARIF

Dugo je među narodom bilo uvreženo mišljenje da je na hiljadarki, a potom i na čuvenoj jugoslovenskoj novčanici od 10 dinara, bio lik Alije Sirotanovića. Alija je bio rudar iz Breze, a ljudi, valjda u toj euforiji socijalističkog stvaranja natčoveka, nisu ni primećivali da osoba koja se smeši s papira ne odgovara nekome ko dane provodi u jami. To je zapravo bio lik Arifa Heralića, livca iz Zenice. Sirotanović je tri godine pre smrti, tačnije 1987. godine, dočekao da osvane na novčanici - taman u vreme kada je počela da po svim šavovima puca zemlja za koju je dao toliko znoja. „Vredeo“ je 20.000 dinara.

U službi socijalizma
PORAZIO SSSR

Aleksej Stahanov iz SSSR je 1935. iskopao 102 tone uglja, što je bilo 12 puta više od dnevne norme. Kad je nastupila kriza između Jugoslavije i SSSR, takmičarski duh među udarnicima prenet je i na međudržavne odnose. Sirotanović je sa osam kolega 1949. iskopao 152 tone uglja i prebacio normu za 215 odsto. Pet dana kasnije Nikola Škobić je sa svojom brigadom prebacio Alijin rekord za 14 tona. Dva meseca kasnije Abdurahman Babajić je s kolegama iskopao čak 1.010 tona!