MONOGRAFIJA MILOVANA VITEZOVIĆA: Vreme je da nastavimo Vukovu borbu za jezik
Monografija je jedna od najznačajnijih i najsveobuhvatnijih dosad napisanih knjiga o velikom reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću.
Vukov značaj
- Uzdam se u to da sam ovom monografijom suočio karakter naroda i Vuka, kao i da sam suočio narod s vremenom njegove obnove, da ne bismo potrošili zalud ono što smo stekli. Želeo sam da neko ko samo lista ovu knjigu potpuno razume Vukovu veličinu i značaj. Objavljujući i prevodeći „Pjesnaricu“ i „Srpski rječnik“, Vuk je proneo glas o Srbima duž cele Nemačke u to vreme. Čuveni Gete, koji se nikad nije rukovao ni sa kim, kad je Vuk došao kod njega, pružio mu je obe ruke. Takođe, posvetio je veliki broj strana upravo Srbima. Na taj način se čulo za srpski duh i srpsku narodnu književnost. Vuk je tada odneo Srbiju u Evropu - istakao je Vitezović.
Patrijarh Irinej je, govoreći o ovom važnom delu, podsetio na Vukov život i značaj svega što je uradio za srpski jezik.
- Kultura danas živi upravo zbog Vuka. Međutim, ona je veoma ugrožena. Bitka koju je Vuk vodio tada vodimo i mi sada, jer je na nama da odbranimo naš jezik i pravopis - istakao je Irinej.
O monografiji „Vuk naš nasušni“ govorili su i dr Veljko Brborić, profesor dr Vojislav Jelić, istoričar umetnosti Nikola Kusovac i Nebojša Bradić.
- Ovo kapitalno delo naše književnosti, kao što i samo ime koje nosi - „nasušni“, na najbolji mogući način prikazuje značaj Vuka, „onog bez koga se ne može“. Vuk uz Svetog Savu i Njegoša predstavlja sveto trojstvo naše kulture - kazao je Brborić.
Nebojša Bradić osvrnuo se na kultnu seriju „Vuk Karadžić“ Milovana Vitezovića, koja je snimljena za 200. godišnjicu Vukovog rođenja.
- Tako značajan poduhvat nije ponovljen. Ona je na najbolji način predstavila značaj Vukovog života za naš jezik i kulturu uopšte. Vitezović je Vuka nosio u sebi veoma dugo, sada nam ga predaje putem ove monografije da ga i mi ponosno nosimo - naglasio je Bradić.
Istrajan u borbi
PRVA GRAMATIKA
1787. godine rođen je Vuk Karadžić
1814. godine objavio zbirku narodnih pesama „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica“
1814. godine objavio „Pismenicu serbskoga jezika“, prvu srpsku gramatiku na narodnom jeziku
1818. godine objavljuje „Srpski rječnik“
1847. godina je godina Vukove pobede, kad je pokazao da je narodni jezik jedini jezik Srba, tada je preveo i Novi zavet
1864. godine umro u Beču
PREDSEDNIK VUČIĆ SA PREDSEDNICOM SAVETA ZA DUALNO OBRAZOVANJA ŠVAJCARSKE: Ključna uloga u smanjenju stope nezaposlenosti