Na probnom snimanju „Nepodnošljive lakoće postojanja“ nisam mogla da skinem ni košulju. To je bilo suviše radikalno za mene, kaže umetnica o ulozi koju je posle dobila Žilijet Binoš

Intervju: Irina Dečermić, pijanistkinja

Poznata pijanistkinja Irina Dečermić u 2015. godini uspela je da postavi dva velika projekta - u pozorištu je dramatizovala komad Lava Tolstoja „Krojcerova sonata“, a na televiziji da hit seriju „Čizmaši“ upotpuni divnom muzikom.

I u ovoj godini ima velike planove, a u razgovoru za Kurir otkriva još neke nepoznate detalje iz svoje bogate biografije.

Šta vas je inspirisalo kada ste stvarali muziku za „Čizmaše“?
- Prvi put sam čitala „Čizmaše“ sa nekih 16 godina, kada sam već živela u Londonu. Bila sam tinejdžerka i knjiga me je odvela u prošlost moje zemlje. Sećam se koliko me je potresla ta priča Dragoslava Mihailovića i njegov poetičan jezik. Muzika je nastala lako i nisam se mučila, jer je ona postojala negde duboko u meni. Svirali smo je uživo i nije semplovana. Trudila sam se da zvuči poznato i blisko da se publika na neki način zbliži sa likovima i njihovim sudbinama.
irina-decermic.jpg
Foto: Luka šarac

I vaša predstava koju ste radili sa svojim bivšim mužem Žan-Markom Barom i sadašnjim mužem Goranom Šušljikom igra se na kartu više. Da li ste iznenađeni zbog tako velikog interesovanja?
- Kad se baviti takvom vrstom pozorišta, ne znate kako će da prođe kod publike. Ceo projekat je rizičan jer smo na scenu postavili jedan vrlo težak tekst. Uspeli smo da napravimo pitku predstavu koja je zadržala značaj teme i Tolstojev prepoznatljiv jezik. Uvela sam nov lik koji ne postoji „Krojcerovoj sonati“, što je dalo dodatnu dinamiku. Čekamo da radimo srpsku verziju komada, Žan-Mark će opet u aprilu doputovati u Beograd.

Što ste odbili ulogu u filmu „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, u kom je posle zaigrala Žilijet Binoš?
- Žan-Markov agent je video u meni nešto što ni sama nisam primećivala. Išla sam na kastinge više njoj da učinim. Bila sam fotogenična, a gluma me nije zanimala. Spremala sam tada diplomski na akademiji. Bio je to jedan veliki film sa Danijelom Dej-Luisom. Verovatno sam se uplašila. Tražili su od mene neku vrstu otvorenosti na koju nisam bila spremna. Na probnom snimanju nisam mogla da skinem ni košulju. Da je bila neka druga uloga vezana za muziku i klavir, verovatno bi se desilo i film. Ovo je bilo i suviše radikalno za mene.

Kako gledate na stanje u kulturi u Srbiji?
- Nije kod nas problem samo nedostatak novca, nego i nemar. U Srbiji vlada ta bolest da smo nemarni prema tim vrednostima. Društvo nije ni svesno koliko je kultura značajna za život građana i za mlade umetnike. Kod nas je kultura na margini.

Pijanista je na čelu Ministarstva kulture...
- Nema veze što je Tasovac pijanista, već je bitno kako radi svoj posao. Možete da budete i najpametniji čovek na svetu, ali ako nemate s kim da sprovedete ideje u delo, ništa vam ne vrede kvaliteti. Mnogo toga zavisi i od kulturne i političke klime.
lars-von-trier.jpg
Foto: AP

Dar za kuma
LARSU FON TRIRU POKLONILA CILETOVU SLIKU

Imate mnogo prijatelja u svetu filma, a kuma ste trenutno možda najboljem evropskom reditelju Larsu fon Triru. Kako ste se upoznali?
- Larsa sam upoznala kad je imao samo 27 godina. Žan-Mark je dobio kod njega ulogu nakon filma „Veliko plavetnilo“. Zbližili smo se i proveli neke divne trenutke zajedno. Iznenadila sam se kada je došla vest da ću biti kuma na krštenju njegovih blizanaca. Kao poklon smo nu odneli vrednu staru ikonu i sliku Cileta Marinkovića, kao spoj modernog i tradicionalnog.