Stiče se utisak da smo zemlja kojoj su najveći neprijatelji njeni najuspešniji kulturnjaci. Mladi u Srbiji imaju pogrešne idole

Za Milenu Minju Bogavac kažu da je jedan od najhrabrijih dramskih pisaca i dramaturga mlađe generacije.

Tu titulu je, nesumnjivo, ponela zato što se ne ustručava da kroz svoj rad progovori o društvenim temama o kojima se često ćuti, kao što su mizoginija i nasilje nad ženama, vršnjačko nasilje, te kontroverzni navijači fudbalskih klubova... Trenutno priprema predstavu o Kosovu, a premijera se očekuje početkom zime.

Šta donosite s predstavom o Kosovu?
- Radni naslov je „Bajpas Srbija“, pripremam je s Jelenom Bogavac i predstava nema za cilj da pruži odgovor na pitanje da li je Kosovo Srbija ili nije. Čini se da mi u Beogradu prema Srbima s Kosova imamo više predrasuda nego prema Albancima, a i u razgovorima s kosovskim Srbima stekla sam takav utisak. Očigledno je, dakle, da jedni o drugima imamo mnogo formiranih mišljenja, a da se zapravo vrlo malo poznajemo. Zato predstava ima za cilj da nas približi i razbije predrasude koje smo jedni o drugima napravili.

Kosovo su nam dosad predstavljali kao „najskuplju srpsku reč“, „srce Srbije“...
- Srbija mora ozbiljno da promisli šta joj je Kosovo i šta može da joj bude u budućnosti, a to se neće desiti sve dok tvrdimo da je u pitanju „sveta zemlja“ na koju ne odlazimo. Valjda da je ne bismo ukaljali.

Godinama ste u kulturi. Kako vidite stanje u toj oblasti, budžet koji se izdvaja u tu namenu, te položaj umetnika?
- Činjenica da ovde žive i rade fantastični umetnici neće učiniti da povećamo budžet za kulturu, niti da budemo ponosni na uspehe koje naša siromašna kulturica postiže. Svojski ćemo se potruditi da diskreditujemo svakog umetnika i umetnicu čiji rad nešto znači, a najefikasniji način je ono kad ih proglasimo za državne neprijatelje. U opštoj „kulturi spiskova“ stiče se utisak da smo zemlja kojoj su najveći neprijatelji njeni najuspešniji umetnici. U tom smislu ne čudi što su idoli mladih kriminalci i starlete, jer prema njima se u javnosti odnosimo sa mnogo više poštovanja.

Ivan Tasovac je otišao iz fotelje ministra kulture, a u istu je došao Vladan Vukosavljević. Kako ćete pamtiti mandat prvog, a šta očekujete od drugog?
- Iz Tasovčevog mandata sam izvukla jednu pouku - ni od jednog ministra ne treba očekivati ništa. Izgleda da ta ministarska fotelja ima neko magijsko svojstvo, pa kada čovek u nju sedne, odmah postane nevidljiv, nečujan i neprimetan. Ako Vukosavljević odoli ovoj magiji, može se reći da je premašio sva moja očekivanja.

O značaju Bitefa
ŠTIT OD POZORIŠNE PROVINCIJE

Koliko je za našu kulturu značajan Bitef, koji nas čeka krajem septembra?
- Bitef jeste srpska kultura, njena nulta institucija, ona tradicija na koju moramo biti ponosni. Fascinantno je koliko malo pažnje polažemo na činjenicu da smo u ovoj državici napravili i sačuvali jedan od najvećih i najznačajnijih evropskih festivala. To je festival na kom se pisala istorija pozorišta 20. i 21. veka, festival zahvaljujući kom, u pozorišnom smislu, nikada nismo bili provincija.