MEDENICA NE PIŠE KRITIKE, VEĆ IZGLEDA KAO DA SPREMA ORUŽANU REVOLUCIJU: Vladimir Tabašević o uspehu i kritikama račun Misisipija
Predstava "Tiho teče Misisipi", prema istoimenom romanu Vladimira Tabaševića, novi je hit Beogradskog dramskog pozorišta i selektovana je za ovogodišnje Sterijino pozorje.
Hrvatski reditelj Ivica Buljan prikazao je ovim komadom priče o odrastanju jednog mladića na ovim prostorima, a na sceni s glumcima je i sam pisac, koji za Kurir govori o utiscima po povratku s Kube i sjajnim reakcijama publike.
"Tiho teče Misisipi" jedina je predstava iz Beograda pozvana na Sterijino pozorje. Da li ste iznenađeni?
- Nisam iznenađen. Znam da smo napravili jednu od najautentičnijih predstava na našim prostorima i ne interesuje me da budem ni lažno ni iskreno skroman. Predstava je lepa, nežna, vedra i morski slana. Na tome imam da zahvalim najviše timu koji se okupio i svesrdno upustio u projekat ovog tipa. "Misisipi" je sistem asocijacija vezanih za našu zajedničku prošlost (koja kod nas traje zauvek) i, sasvim svesno, ova predstava je lišena klasične dramske strukture. To je odbojno, razume se, svima koji naivno veruju da je "čvrsta dramska struktura", po sebi, nekakav estetski kvalitet. Oni misle da je stvar sa sećanjem završena, a sebe nude kao privilegovane interpretatore toga šta nam se "zapravo" desilo. Neće, ipak, biti da je tako. Ovde se htelo izroniti sve sa dna naših kolektivnih uspomena na jedno društvo, to učiniti očiglednim i pustiti gledaocima da sami stvore svoj kolaž i svoje viđenje. U tom smislu, ovo nije jedna od onih predstava kojom se želi udeliti neka važna lekcija, ova predstava ne teži nikakvim uzvišenostima i, baš zbog toga, ona se ne dopada svima onima koji za sebe naivno misle da raspolažu ekskluzivnim znanjima, istančanim estetskim izborima i slično. To što se ona ne dopada takvima, mene iznimno raduje.
Kako ste vi zadovoljni njegovim scenskim čitanjem, reakcijama publike i prvim kritikama? Medenica nema lepih reči...
- Ako mislite na pozorišnog kritičara Medenicu, kog ja odmila zovem Denim, a koji mi je poslužio za to da smislim kako je jedan lik iz predstave, Romano, svom sinu dao ime po dezodoransu, onda je moj odgovor: nemam ja ništa s tim što Denim ne raspolaže lepim rečima, floskule mu, međutim, ne nedostaju. Prema zadnjim impresijama koje je podelio sa nama povodom neke pozorišne predstave, izgleda da se čovek sprema i na oružanu revoluciju. Nisu tu čista posla. Ako mislite na jednog ruskog bogotražitelja Medenicu, jasno je zašto on nema lepih reči: čovek ne želi da praznoslovi, i to je skroz u redu.
Čija ideja je bila da i vi budete deo predstave?
- Rediteljeva.
Kakva je bila saradnja sa glumcima i Ivicom Buljanom, koliko su vam pomogli da izađete na scenu i postanete deo predstave?
- Ma to su divni ljudi, svi odreda. Imaju zajedničku žicu i neku neobjašnjivu energiju koja se preliva na publiku. Uključili su me u tu svoju razmenu, naučili me kako da se poklonim na kraju predstave. Za mene kao pisca nema veće sreće što igram s Brankom Katić i što se ona ulogom u ovoj drami vraća na Sterijino pozorje.
Danas se reditelji služe raznim sredstvima poput skandala ili seksa kako bi privukli publiku. Šta mislite da je najjači adut vaše predstave.
- Iskrenost, iskrenost i samo iskrenost.
Kurir/ Ljubomir Radanov
Bonus video:
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati