Dok ju je Frojd lečio od šizofrenije, muž ju je besomučno varao: Život ove princeze bio je pakao, a na venčanju sina se pojavila u odori časne sestre

Uskoro će se obeležiti 55 godina od smrti princeze Alis od Batenberga, majke princa Filipai svekrve kraljice Elizabete II. Nesvakidašnja princeza preminula je u 84. godini u Bakingemskoj palati i do samog kraja je bila svesna svega što se događa oko nje.

Rođena je kao princeza Viktorija Alis Elizabeta Džulija Meri 1885. godine u dvorcu Vindsor kao prvo dete princeze Viktorije od Hesena, unuke kraljice Viktorije, i princa Luija od Batenberga. Kada se kao dete nije razvijala u skladu s ostalom decom svog uzrasta, njena baka, princeza od Batenberga ju je odvela kod specijaliste za sluh gde je utvrđeno da ima urođeni gubitak sluha. Uz podršku majke, Alis je naučila da čita s usana i tako usvojila znanja engleskog, nemačkog, francuskog i, nešto kasnije, grčkog jezika.

Kad je imala 18 godina, verila se za grčko-danskog princa Andreja, četvrtog sina grčkog kralja Džordža I, s kojim će dobiti četiri ćerke i jednog sina. Dok je Endruova karijera bila vezana za vojsku, Alis se bavila humanitarnim radom, ali česta previranja u Grčkoj odvela su porodicu u progone širom Evrope. Jedan od progona dogodio se 1922. godine, kada su se preselili u Pariz blizu princeze Meri Bonaparte. U godinama koje su usledile Alisino zdravstveno stanje je postalo sve gore, kulminirajući od 1928. do 1930. kada je počela da tvrdi da prima poruke od Isusa Hrista i Bude.

Zbog dijagnoze paranoidne šizofrenije, odvojena je od svoje dece i odvedena u sanatorijum u Krojclingenu. Lekari iz tamošnje bolnice obratili su se za pomoć slavnom psihijatru Sigmundu Frojdu, koji je zaključio da njene vizije dolaze od seksualne frustracije i naložio da joj zrače jajnike kako bi joj ubio libido. Za vreme njenog boravka u švajcarskoj bolnici, njene ćerke Margarita, Teodora, Sesilija i Sofi su se venčale, sin Filip je živeo s ujakom Luijem Mauntbatenom, dok je suprug Andrej imao otvorene afere.

Kada je otpuštena iz Krojclingena, Alis je živela na nepoznatim lokacijama širom srednje Evrope, ne održavajući kontakt s porodicom sve do 1937, kada Sesilija s porodicom gine u avionskoj nesreći. Godinu kasnije, vratila se u Atinu, gde je ponovo počela da se bavi humanitarnim radom, zajedno sa princezom Elenom.

Za vreme Drugog svetskog rada, Alis se našla u konfliktnoj situaciji zbog svojih zetova koji su ratovali na strani nacističke Nemačke, ali njena ljudskost se tu iskazala kada je sakrila porodicu grčkih Jevreja u svoju kuću, a njena najveća slabost - gluvoća - mnogo joj je pomogla u komunikaciji tokom ratnih vremena.

U Ujedinjeno Kraljevstvo se vratila nekoliko puta, među kojima su bili venčanje njenog voljenog sina Filipa s princezom Elizabetom i krunisanje i zvanično stupanje na britanski presto. I tada se ponovo iznenadila kada se na krunisanju pojavila u odori časne sestre, čime je otkriveno da je osnovala Hrišćanski red sestara Marte i Marije.

Ovaj potez sablaznio je njenu majku, koja je izjavila: "Šta se može reći o sestri koja puši i igra kanastu?". Međutim, Alis je bila istrajna u naumu o svom redu i često je prodavala svoj nakit. Posle vojnog puča 1967. i nagovaranja od strane princa Filipa, Alis je ipak poklekla i napustila Grčku kako bi poslednje dane bila uz najbližu porodicu.

Za svoj hrabri čin u Drugom svetskom ratu, princeza Alis je dobila titulu Pravednika među narodima 1994, a britanska vlada joj je 2010. dala orden Britanskog heroja Holokausta.

(Kurir.rs/ Dnevnik.hr/ L. S.)

Bonus video