Latentne forme virusa mogu da se reaktiviraju i zaraze druge ćelije, pokazao trogodišnji eksperiment američkih naučnika

BALTIMOR - Istraživanje ubija nadu.
Razlog zašto je veoma teško naći lek za HIV verovatno je u tome što se taj virus krije bolje nego što se mislilo, pokazalo je novo istraživanje naučnika iz Univerzitetske medicinske škole „Džon Hopkins“. Tragovi ovog opasnog virusa mogu da budu skriveni u imunim ćelijama tela, a to skladište je čak 60 puta veće nego što se ranije mislilo.
Skladište

Ovo otkriće zasnovano je na trogodišnjem laboratorijskom eksperimentu i objašnjava zašto se HIV vraća kad zaražena osoba prestane da pije lekove protiv retrovirusa.
- Rezultati našeg istraživanja pokazuju da će otkrivanje leka protiv HIV biti mnogo teže nego što smo mislili i nadali se - rekao je Robert Silicijano, profesor u Univerzitetskoj medicinskoj školi „Džon Hopkins“.

HIV infekcija uglavnom se leči antiretrovirusnom terapijom, koja cilja HIV koji je aktivan, ali ne napada neaktivne ili latentne forme virusa. Silicijano je 1995. godine pokazao da skladišta skrivenog HIV postoje u imuno ćelijama.

Postoji 213 poznatih provirusa ili ostataka viralnog DNK koji se zadržavaju u genomu imunih ćelija u celom telu, čak i onda kad je HIV nemoguće primetiti u krvi. Poslednje istraživanje pokazalo je da 25 od ovih provirusa, što je skoro 12 odsto, može samo da se reaktivira i replicira svoj genetski materijal i zarazi druge ćelije. Ovo otkriće iznenadilo je istraživače jer su neindukovani provirusi ranije smatrani defektivnim i verovalo se da nemaju nikakav uticaj na povratak zaraze.

Traže lek

Istraživanje je pokazalo da je tih potencijalno opasnih virusa barem 60 puta više nego što se mislilo. Svi oni moraju da budu uništeni da bi se pacijent izlečio. Zbog toga je potrebno naći specijalizovane lekove koji će ciljati baš te proviruse.

Više od 34 miliona ljudi širom sveta inficirano je virusom HIV. Od side godišnje umre oko 1,8 miliona ljudi. Dosad je zabeleženo nekoliko slučajeva izlečenja, ali su ti slučajevi veoma retki.
- Iako je lek protiv HIV moguć u nekim situacijama, eliminacija skladišta mogućeg virusa je veliki problem i nije jasno koliko će vremena biti potrebno da se otkrije način da se to uradi - rekao je Silicijano.

Dva slučaja izlečenja

Najpoznatiji je slučaj izlečenja Timotija Brauna, Amerikanca koji je dugo nazivan „berlinskim pacijentom“. Posle transplantacije koštane srži, u njegovom telu je uništena i leukemija i infekcija HIV. Drugi slučaj je devojčica koja je zaražena još pre rođenja u majčinom stomaku. Dok nije napunila 18 meseci davani su joj lekovi za uništenje retrovirusa. U tom trenutku majka je prestala da dovodi devojčicu kod doktora i da joj daje lekove. Rezultati urađeni u sredu pokazali su da trogodišnja devojčica nije imala ni traga virusa HIV u svom telu.