Institucija koja postoji od 2010. godine na najbolji mogući način prezentuje Srbiju u regionu i svetu, zbog čega je dobila patronažu Uneska

BEOGRAD - Spremni za najbolje.
Centar za promociju nauke u Beogradu formiran je 2010. godine sa ciljem da znanje postane mera vrednosti jer kad se to prihvati u društvu, i roditelji i deca i donosioci odluka čine sve da se sticanje znanja i obrazovanja nacije podigne na najviši mogući nivo uprkos finansijskim teškoćama, kaže za Kurir Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke.

Pre nego što ste došli u centar, studirali ste na Harvardu i član ste upravnog odbora Harvard kluba u Srbiji. Da li vam pomažu iskustva koja ste stekli na tom univerzitetu?
- U Americi je već više od 100 godina institucionalizovana komunikacija o nauci. Bila sam inspirisana time što u svakom većem gradu u SAD postoje institucije u kojima možete da vidite najnovija naučna dostignuća, i to predstavljena tako da mogu da budu razumljiva običnim ljudima. U vreme kad sam se vratila, Srbija je dobila podršku Evropske unije za jačanje naučne infrastrukture i komunikacije o nauci. Takođe, studirajući s ljudima iz gotovo celog sveta, kontakti koje sam stekla su neprocenjivi.

Koji je cilj ovog centra i kojim metodama pokušavate da ga ostvarite?
- Važno je da obrazovanje i naučna kultura budu visoko na listi prioriteta. Za to je potrebno mnogo toga, čitav splet različitih aktivnosti, a tu se ne misli samo na rad Ministarstva prosvete, već na ukupan sistem u kojem živimo. Obrazovani ljudi čine drugačiju atmosferu, nauka i kultura idu ruku pod ruku. Naučnici i umetnici su kreativni ljudi, koji čine grad i državu boljim. Zaista smo srećni da smo mogli da Beograd, u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu, uključimo u tu mrežu gradova naučne kulture i da se spremimo za izradu plana u kojem bi trebalo da se na najbolji način iskoristi izuzetan potencijal Beograda kao univerzitetskog i naučnog grada.

Kakva je vaša saradnja s domaćim i stranim naučnim institucijama?
- Saradnja u svim segmentima života je recept za uspeh. Recimo, projekat „Maj - mesec matematike“ postaje regionalna inicijativa. Veoma smo ponosni na tu saradnju, a posebno je lepo kad Evropska unija vidi da inicijativa dolazi iz regiona, zato smo dobili i patronažu Uneska. To je veliki kompliment Srbiji koja je uspela da u nekim finansijski teškim okolnostima ipak pokaže najbolje što ima.

Koje su poteškoće s kojima se suočavate?
- Trudimo se da ne mislimo o tome kako su budžeti sve manji, a veoma je teško raditi kad ne znate budžet za narednu godinu. Naravno, nije sve u novcu, mi delimo sudbinu društva. Nadamo se da će s njegovim napretkom doći bolji dani i za naučnike.

Mladi najvažniji
RAD SA LJUDIMA KOJI ĆE VODITI DRUŠTVO

Što se projekata tiče, kako izgledaju procesi približavanja nauke društvu?
- Naše aktivnosti usmerene su na direktnu komunikaciju s ljudima - i to svih uzrasta! Gradimo generacije koje će donositi odluke društvu, a koje su svesne globalnih kretanja u razvoju nauke i tehnologije. Možda će se ovo najbolje videti kad naš naučni klub bude bio predstavljen široj javnosti.