Veliko otkriće istoričara
Inke su živele u komunizmu!
Nekadašnji vladari Južne Amerike nisu poznavali novac, a svako je uzimao hrane i odeće koliko mu je bilo potrebno
LIMA - Inke su bile komunisti!
Možda zvuči neverovatno, ali u društvu Inka, koji su u 15. i 16. veku bili neprikosnoveni vladari Južne Amerike, novac nije bio poznat. Uprkos tome, ovaj narod je razvio bogatu civilizaciju bez premca u tom delu sveta, koja je imala mnogo hrane, tekstila, zlata, s razvijenom arhitekturom, kulturom i umetnošću.
Njihove teritorije, koje su se prostirale u današnjoj Kolumbiji, Čileu, Boliviji, Ekvadoru, Brazilu, Argentini i Peruu, bile su povezane mrežom puteva koja je mogla da se nosi bilo kojom u Evropi tog vremena. Pa ipak, Inke su jedina civilizacija u istoriji koja je ovaj stepen razvitka dostigla bez trgovaca i bez novca.
Vrhunski građevinari
Naime, dokumenti koji su ostali iza španskih misionara prikazuju Inke kao vrhunske građevinare i prostorne planere, koji su razvili izuzetno sofisticiranu planinsku poljoprivredu i izgradili podjednako komplikovane i efikasne gradove na obroncima planina. Društvo Inka bilo je toliko bogato i složeno da su mogli sebi da priušte stotine ljudi koji su se bavili samo planiranjem korišćenja novootkrivenog zemljišta u poljoprivredi.
Besplatna hrana i odeća
Sve to je, međutim, viđeno i u drugim civilizacijama tog vremena u Evropi i Aziji. Pa ipak, kod Inka nisu postojale dve stvari: trgovina i novac. Klasa trgovaca, tako bitna za razvoj svih civilizacija ovog sveta, jednostavno nije postojala kod Inka, pa nije bilo moguće ni bogaćenje.
Pravljenje, distribuciju i korišćenje svega u državi strogo je kontrolisala vlada Inka. Svaki građanin carstva dobijao je potrepštine za život, koje je mogao da preuzme iz državnog skladišta. Drugim rečima, hrana, oruđe, oružje, sirovine i odeća bile su besplatne u carstvu Inka i svako je mogao da uzme onoliko koliko mu je bilo potrebno.
Zbog svega navedenog, neki teoretičari su državu Inka nazvali idealnom socijalističkom državom, dok su je neki nazvali i autoritarnom monarhijom. Ironijom sudbine, istina o imperiji Inka je verovatno negde između te dve kvalifikacije
(I. Ć.)
Možda zvuči neverovatno, ali u društvu Inka, koji su u 15. i 16. veku bili neprikosnoveni vladari Južne Amerike, novac nije bio poznat. Uprkos tome, ovaj narod je razvio bogatu civilizaciju bez premca u tom delu sveta, koja je imala mnogo hrane, tekstila, zlata, s razvijenom arhitekturom, kulturom i umetnošću.
Njihove teritorije, koje su se prostirale u današnjoj Kolumbiji, Čileu, Boliviji, Ekvadoru, Brazilu, Argentini i Peruu, bile su povezane mrežom puteva koja je mogla da se nosi bilo kojom u Evropi tog vremena. Pa ipak, Inke su jedina civilizacija u istoriji koja je ovaj stepen razvitka dostigla bez trgovaca i bez novca.
Vrhunski građevinari
Naime, dokumenti koji su ostali iza španskih misionara prikazuju Inke kao vrhunske građevinare i prostorne planere, koji su razvili izuzetno sofisticiranu planinsku poljoprivredu i izgradili podjednako komplikovane i efikasne gradove na obroncima planina. Društvo Inka bilo je toliko bogato i složeno da su mogli sebi da priušte stotine ljudi koji su se bavili samo planiranjem korišćenja novootkrivenog zemljišta u poljoprivredi.
Besplatna hrana i odeća
Sve to je, međutim, viđeno i u drugim civilizacijama tog vremena u Evropi i Aziji. Pa ipak, kod Inka nisu postojale dve stvari: trgovina i novac. Klasa trgovaca, tako bitna za razvoj svih civilizacija ovog sveta, jednostavno nije postojala kod Inka, pa nije bilo moguće ni bogaćenje.
Pravljenje, distribuciju i korišćenje svega u državi strogo je kontrolisala vlada Inka. Svaki građanin carstva dobijao je potrepštine za život, koje je mogao da preuzme iz državnog skladišta. Drugim rečima, hrana, oruđe, oružje, sirovine i odeća bile su besplatne u carstvu Inka i svako je mogao da uzme onoliko koliko mu je bilo potrebno.
Zbog svega navedenog, neki teoretičari su državu Inka nazvali idealnom socijalističkom državom, dok su je neki nazvali i autoritarnom monarhijom. Ironijom sudbine, istina o imperiji Inka je verovatno negde između te dve kvalifikacije
(I. Ć.)
Pokosile ih velike boginje i Pizaro
Mnogi aspekti života Inka još uvek su nepoznati, delom jer je dokaze o njima prekrio pesak vremena, a delom jer veliki deo toga što znamo o njima dolazi od Španaca, koji su ih uništili u 16. veku. Podsetimo, konkistador Fransisko Pizaro predvodio je vojnike koji su porazili armiju Inka u Peruu 1532. godine. Ali pravi poraz Inka desio se desetak godina pre toga, kad je 90 odsto svih Inka umrlo od velikih boginja, koje su među njih doneli Španci.
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"