JEDNA OD NAJVEĆIH MISTERIJA 20. VEKA JOŠ UVEK MUČI SVET: Njen nestanak je izazvao veliku BURU, a telo nikad nije nađeno

Nestanak aviona Amelije Erhart jedna je od najvećih misterija 20. veka koji i dalje pobuđuje veliko interesovanje.

Amelija Meri Erhart rođena je 24. jula 1897. godine. Bila je prva žena koja je preletela Atlantski okean i prva osoba koja je izvršila samostalan let preko Atlantskog i Tihog okeana.

Postavila je i nekoliko rekorda kada je reč o postignutoj visini i brzini tokom leta, ali kada se priča o njoj, najviše se priča o njenom misterioznom nestanku koji se desio 2. jula 1937. godine, koji je postao jedna od najvećih misterija misterija 20. veka.

Rani život Amelije Erhart

Amelija Erhart rođena je 24. jula 1897. godine u Ačinsonu u Kanzasu. Njen otac, Edvin Erhart, je bio advokat u železničkoj kompaniji, i obavljao je posao koji je zahtevao česte selidbe. Sa njim je uvek išla i Amelijina majka Ejmi, tako da su devojčica i njena sestra živele sa bakom i dedom do Amelijine dvanaeste godine. Amelija je bila devojčica puna energije, a vaspitavana je nekonvencijalno, što je u ono vreme bilo posebno neobično, piše National Geographic Srbija.

U tinejdžerskim godinama je počela da se seli sa roditeljima, sve dok njen otac nije izgubio posao zbog problema sa pićem. Umorna od muževljevog alkoholizma i rastućih novčanih problema, Ejmi Erhart se sa ćerkama preselila u Čikago.

Nakon školovanja, Amelija je počela da radi kao medicinska sestra za povratnike iz Prvog svetskog rata i za žrtve epidemije gripa 1918. godine. Nekoliko puta je počinjala da studira medicinu i radila je kao socijalni radnik, ali kada je otkrila letenje, avijacija je postala njena jedina strast.

Prvi letovi Amelije Erhart

Interesovanje za avione javilo se 1920. godine, kada je kao dvadesettrogodišnjakinja bila sa ocem na aeromitingu u Kaliforniji. Odlučila je da i sama pokuša da leti.

Već sledeće, 1921. godine, uzela je prvi čas letenja. Sertifikat za "Pilota avijatičara" dobila je od Međunarodne Aeronautičke Federacije 16. maja 1921. godine.

Amelija je radila nekoliko poslova kako bi uštedela novac za svoj prvi avion, mali Kinner Airster koji je nazvala "Kanarin". U "Kanarincu" je oborila ženski visinski rekord 1922. godine, kada je postala prva žena koja je u avionu dostigla 14.000 stopa.

Prva žena koja je preletela Atlantik

Avijatičar Čarls Lindberg je 1927. godine ušao u istoriju kao prva osoba koja je bez zaustavljanja letela preko Atlantika, od Sjedinjenih Država do Engleske. Godinu dana kasnije, izdavač Džordž Putnam je pozvao Ameliju Erhart da bude prva žena koja će preleteti Atlantik – kao putnica. Pilot i navigator su bili muškarci.

Putovanje je počelo 17. juna 1928. godine kada je "Friendship", Fokker F7, poleteo iz Njufaundlenda, za Englesku. Led i magla su otežali putovanje, a Erhartova je veći deo leta provela zapisujući beleške u svoj dnevnik, dok su Bil Šulc i Luis Gordon upravljali avionom.

Nakon 20 sati i 40 minuta u vazduhu, 18. juna 1928. godine, avion je sleteo u Južni Vels. Iako je Erhartova rekla da nije doprinela letu ništa više nego što bi to učinila "vreća krompira", štampa je drugačije videla njeno postignuće. U medijima su počeli da je nazivaju Lejdi Lindi, po Čarlsu Lindbergu.

Amelija Earhart je odmah postala poznata kao avijatičarka. Ubrzo nakon ovog putovanja, Erhartova je objavila knjigu "20 sati, 40 minuta: Naš let u prijateljstvu" u kojoj je detaljno opisala svoje iskustvo. Počela je da drži predavanja i da leti postavljajući nove rekorde.

U avgustu 1928. godine, Amelija je samostalno letela preko Sjedinjenih Država — što je bio prvi put da je žena pilot putovala sama. Godine 1929. osnovala je i učestvovala u Ženskom vazdušnom derbiju, trci aviona od Santa Monike u Kaliforniji do Klivlenda u Ohaju. Erhartova je trku završila kao treća, iza zapaženih pilotkinja Luiz Taden i Glejdis O'Donel.

Amelija Erhart se 1931. godine udala za Džordža Putnama. Iste godine je bila jedan od osnivača Profesionalne međunarodne organizacije za žene pilote, čiji je bila prvi predsednik.

Samostalno preko okeana

Nakon što je osvojila nekoliko takmičenja, letela na aeromitinzima i postavila nove visinske rekorde, Erhartova je počela da traži veći izazov. Godine 1932. odlučila je da postane prva žena koja je samostalno preletela Atlantik. Ponovo je poletela iz Njufaunlenda 20. maja 1932. godine, pilotirajući malim Lokid Vegom.

Bilo je to opasno putovanje: oblaci i magla otežavali su navigaciju, krila njenog aviona su bila prekrivena ledom, a gorivo je počelo da curi na oko dve trećine puta preko okeana. Da stvar bude lošija, visinomer je prestao da radi, tako da Amelija Erhart nije imala pojma na kojoj visini iznad okeana se nalazi njen avion - zbog čega je zamalo došlo do pada u vodu.

U ozbiljnoj opasnosti, Erhartova je odustala od plana da sleti u Sautempton u Engleskoj i krenula ka prvom delu zemlje koji je videla. Sletela je na pašnjak ovaca u Irskoj 21. maja 1932. godine, postavši tako prva žena koja je samostalno preletela Atlantik i prva osoba koja ga je preletela dva puta.

Nakon samostalnog prelaska Atlantika usledilo je još knjiga, sastanaka sa šefovima država i turneja tokom kojih je držala predavanja, kao i više letačkih takmičenja. Amelija Earhart je 1935. godine napravila samostalan let od Havaja do Oklanda u Kaliforniji, postavši prva osoba koja je samostalno letela sa Havaja na kopno Sjedinjenih Država. Ovo putovanje je takođe učinilo Ameliju prvom osobom koja je samostalno preletela Atlantski i Tihi okean.

Novi ciljevi

Nedugo nakon što je 1935. godine obavila pacifički let, Amelija Earhart je poželela da pokuša da obleti čitav svet. Posada Vazdušne službe američke vojske to je učinila 1924. godine, a avijatičar Vajli Post je sam leteo oko sveta 1931. i 1933. godine.

Amelija je imala dva nova cilja. Prvi, želela je da bude prva žena koja će samostalno leteti oko sveta. Drugi, želela je da leti oko sveta na ili blizu ekvatora, odnosno najdužom putanjom: prethodni letovi oko sveta bili su mnogo bliže Severnom polu , gde je udaljenost bila najkraća.

PUTOVANJE OKO SVETA

Erhartova i njen navigator Fred Nunan zacrtali su svoj kurs oko sveta. Najteža tačka na putovanju bio je let od Papue Nove Gvineje do Havaja jer je zahtijevao zaustavljanje zbog natakanja goriva na ostrvu Hauland, malom koralnom ostrvu oko 4.300 kilometara zapadno od Havaja. Avionske mape u to vreme su bile loše i ostrvo je bilo teško pronaći iz vazduha, ali je tu pauzu bilo neophodno napraviti,

Tokom priprema za let u poslednjem trenutku, Earhartova je odlučila da ne uzme radio antenu standardne veličine koja se preporučivala za Lokid, umesto toga odlučila se za manju antenu. Nova antena je bila lakša, ali nije mogla konstantno da prenosi i prima signale, posebno po lošem vremenu.

Prva deonica

Dvadeset i prvog dana maja 1937. godine Amelija Earhart i Fred Nunan poleteli su iz Oklanda u Kaliforniji na prvu deonicu svog putovanja. Avion je prvo sleteo u Portoriko, a zatim na nekoliko drugih lokacija na Karibima pre nego što je krenuo u Senegal. Prešli su Afriku, zaustavljajući se nekoliko puta da dosipaju gorivo i dopune zalihe, a zatim su otišli u Eritreju, Indiju, Burmu, Indoneziju i Papuu Novu Gvineju. Tamo su se Erhart i Nunan pripremali za najteži deo puta — sletanje na ostrvo Hauland.

Budući da je svaka funta u avionu značila više potrošenog goriva, Amelija je uklonila sve nebitne stvari - čak i padobrane. Avion je pre poletanja više puta pregledan od strane mehaničara i bio je u ispravnom stanju. Međutim, Erhartova i Nunan su do tog trenutka leteli više od mesec dana i oboje su bili umorni.

Poslednja deonica

Avion Amelije Erhart je napustio Papuu Novu Gvineju 2. jula 1937. godine i uputio se prema ostrvu Hauland. Prvih sedam sati, Earhartova i Nunan ostali su u radio kontaktu sa aerodromom u Papui Novoj Gvineji.

Nakon toga su uspostavili povremeni radio kontakt s brodom obalske straže koji je patrolirao vodama ispod. Međutim, prijem je bio loš, a poruke između aviona i broda često su se gubile.

Avion Amelije Erhart nestaje

Dva sata nakon planiranog dolaska na ostrvo Hauland, 2. jula 1937. godine, brod obalske straže primio je konačnu poruku ispunjenu statikom koja je ukazivala na to da Amelija Earhart i Nunan ne mogu da vide brod ili ostrvo i da su skoro ostali bez goriva. Posada broda pokušala je da im pokaže lokaciju broda slanjem crnog dima, ali se avion nije pojavio.

Ni avion, ni Amelija Erhart, ni Nunan više nisu viđeni niti je bilo ko primio signal od njih. Pomorski brodovi i avioni počeli su da traže avion, ali su 19. jula 1937. godine odustali su od potrage. U oktobru 1937. godine, Amelijin suprug, Putnam je prekinuo i svoju privatnu potragu. Amelija Earhart je 1939. godine na sudu u Kaliforniji zvanično proglašena mrtvom.

Nasleđe Amelije Erhart

Tokom života Amelija Earhart je okupirala maštu javnosti. Bila je žena koja se usudila na ono što je malo žena – ili muškaraca – uradilo. Ona je predstavljala ženu hrabru da se izvuče iz tradicionalne uloge.

Šta se dogodilo Ameliji Erhart, Nunanu i avionu još uvek je misterija. Teorije kažu da su se možda srušili iznad okeana ili na ostrvu Hauland ili obližnjem ostrvu bez mogućnosti da kontaktiraju pomoć. Postoje i druge teorije koje kažu da su ih srušili Japanci, ili da su ih Japanci zarobili ili ubili.

Britanski arheolozi su 1999. godine tvrdili da su pronašli artefakte na malom ostrvu u južnom Pacifiku koji su na sebi imali DNK Amelije Erhart, ali ti rezučtati nikada nisu dobili zvanićnu potvrdu.

U blizini poslednje poznate lokacije aviona, okean doseže dubine od 5.000 metara, znatno ispod dometa standardne opreme za ispitivanje mora (ta vrsta opreme postoji, ali je veoma skupa i retko se koristi i to u svrhu istraživanja). Ako je avion potonuo u te dubine, možda nikada neće biti pronađen.

(Kurir.rs/National Geographic)

Bonus video: