Godinu dana pred početak Prvog svetskog rata, Beč kao prestonica Austro-Ugarske monarhije istovremeno je bio dom četvorici političara i jednom neurologu i psihoanalitičaru koji su obeležili godine koje slede i 20. vek u celini.
Naime, reč je o Josipu Brozu Titu, Adolfu Hitleru, Staljinu, Lavu Trockom i Sigmundu Frojdu. Činjenica da su ličnosti koje su menjale tokove istorije i uticale na živote miliona ljudi u tadašnjoj Evropi živele istovremeno u jednom gradu, razvilo je u godinama posle njihovih smrti brojne teorije zavere.
U januaru 1913. godine iz voza se na severni terminal bečke železničke stanice iskrcao čovek kome je u pasošu pisalo Stavros Papadopulos.
"Sedeo sam za stolom kad su se vrata otvorila i ušao je nepoznati čovek. Bio je nizak, mršav, u njegovim očima nisam video ništa što bi odalo da je prijateljski raspoložen", godinama kasnije napisaće čovek koji ga je dočekao, Lav Trocki, revolucionar jevrejskog porekla koji je pobegao iz Ruskog carstva.
A čovek kojeg je dočekao nije bio nikakav Stavros Papadopulos, već tada malo poznati Josif Visarionovič Džugašvili koga su prijatelji zvali Koba, a koji će svetskoj javnosti postati poznat kao Staljin, generalni sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Ko bi tada rekao da će njih dvojica mnogo godina kasnije postati smrtni neprijatelji u borbi za vlašću i da će ga Staljin čak i ubiti.
Staljin i Trocki bili su mladi komunisti koji su bili u bekstvu, dok je Sigmund Frojd bio već dobro poznat naučnik i psihoanalitičar koji je živeo i radio u ulici Bergase. U isto vreme, u Dajmlerovoj fabrici automobila nedaleko od Beča radio je mladi Josip Broz, budući predsednik komunističke Jugoslavije koji će svetskoj javnosti postati poznat kao Tito, a koji je u Beču živeo oko godinu dana.
Na drugom kraju grada živeo je mladi Adolf Hitler. Iako će Hitler kao vođa nacističke Nemačke insistirati na rasnoj čistoći, zanimljivo je videti Beč te 1913. godine. Hitler je tada maštao o studijama umetnosti u gradu koji je bio središte kulture tadašnje Evrope i niko nije mogao znati da će izrasti u čoveka koji će biti odgovoran za smrt miliona Jevreja, Slovena i Roma, navodi, između ostalih, i sajt psicoativo.
Hitlerovi snovi da upiše Bečku akademiju lepih umetnosti i postane slikar su se dva puta završili neuspehom. Na čelu Akademije se nalazilo i nekoliko Jevreja, a upravo ove Jevreje Hitler je krivio do poslednjeg dana svog života zbog uništenih snova i kritikovao je Beč i druge velike gradove zbog njihove "metropolitske atmosfere".
Osim Staljinovog susreta sa Trockim, niko ne može sa sigurnošću da kaže da li se još neko od ovih ljudi susretao ili je međusobno komunicirao tokom boravka u Beču. Ipak, s obzirom na to koliko su blizu živeli, tako nešto nije bilo nemoguće.
Beč je kao višemilionski grad u to doba bio dobro mesto za disidente iz drugih zemalja, pa je manje od polovine stanovnika bilo rođeno u samom gradu.
Ono što je zanimljivo je da su kafići u tadašnjem Beču bili popularni gotovo koliko i danas. Frojdov omiljeni kafe „Landtmann“ postoji i danas. Trocki i Hitler su preferirali obližnji kafe „Central“, koji je bio poznat po kolačima, besplatnim novinama i šahu.
Austro-Ugarska monarhija nestala je sa karte sveta 1918. godine, a Hitler, Staljin, Trocki i Tito pošli su putevima kojima će zauvek obeležiti svetsku istoriju. Ono što i dalje visi kao pitanje jeste da li je slučajnost to što su Hitler, Staljin i Tito istovremeno živeli u istom gradu ili slučajnosti ne postoje.
(Kurir.rs/M.F.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
