Vatreni crvi pojavili su se u nekoliko turističkih centara, u regionima Sicilije, Apulije i Kalabrije. Turisti i meštani dobili su crveni alarm kako bi bili upozoreni na "invaziju" jezivih crva, a na instagram stranici "Podgorički vremeplov" postavljena je i slika ovog primerka, koji je pronađen na Slovenskoj plaži u Budvi.
Prema rečima Branislava Jakovljevića iz Javnog akvarijuma i tropikarijuma, ova vrsta crva, koji je naziv dobio po svojoj boji, ali i otrovu koji ispušta, oduvek naseljava Jadransko more. Kako navodi, vatreni crvi imaju plavičasto-crvenkastu boju, sa sitnim čekinjama na telu, veličine od dvadeset do čak sedamdeset centimetara, a karakteristični su i po tome što se hrane ostacima mesa.
- Vatreni crvi su na Jadranu oduvek. Praktično se nisu pojavili, nego žive tu i to na dubinama koje nisu za nas problematične. To su crvi koji žive u kamenu, hrane se strvinama i ostacima hrane, ostacima riba, lešinama itd. i vrlo su korisni za ekosisteme i Jadransko more - kaže Jakovljević.
Vatreni crvi otrovni, ali još opasnije su čekinje
Branislav Jakovljević objašnjava i da su vatreni crvi malo otrovni.
- Kada ih dodirnete dobijete osećaj svraba. Puno puta sam ih video i to u kamenu koje se nalazi ispod 2-3 metra dubine. Ipak, treba voditi računa kada se ulazi u vodu, i to ne samo zbog tih crva, već i zbog drugih životinjica poput meduza, ribe dragane... Međutim, nisu to problematične životinje, ta neka prva pomoć se odnosi na mazanje i čišćenje alkoholom. Ali, njihove čekinje umeju da ostanu na telu. Kada se taj deo isuši, samo se skinu lepljivom trakom. Ukoliko je neko alergičan, treba konsultovati lekara - savetuje Branislav Jakovljević.
Otrov vatrenog crva na nivou je žarenja koprive, kaže Jakovljević i ističe da ga deca bolje podnose nego odrasli.
- Jeste blago neprijatno, ali to nije otrov koji je opasan po čoveka. Neko je sada izvukao tog jadnog crva i pokazao ga ljudima, pa je to postalo atrakcija - kaže Jakovljević.
Privlači ih otpad
Karakteristično za vatrene crve je to što su mesožderi, pa ukoliko neko baca otpad u more, hrana može da ih privuče i do plićaka, ističe Jakovljević.
- Kada postoji neka lešina, neko parče ribe ili mesa, oni se približe plićaku i počnu da jedu. Recimo u Hrvatskoj su se pojavili na jednom delu gde postoje neki odgajališta riba, jer crvi dolaze tu da jedu - kaže Jakovljević.
Navodi da smo i mi malo odgovorni za njihovo pojavljivanje, jer bacamo sve i svašta u more.
Došle su i opasnije ribe od otrovne Dragane
Riba pauk, ili kako je još poznata kao riba Dragana jedna je od najotrovnijih u Jadranskom moru. Međutim, kako navodi Jakovljević, pojavile su se i opasnije, invazivne vrste.
- Pored ribe pauka, postoje još neke otrovnije ribe, koje su došle kao invazivne vrste. To je ona otrovna riba škorpion. Ona dolazi iz tropskih krajeva Crvenog mora, a došla je u Jadransko kako bi podigla svoju temperaturu, koja joj odgovara, jer je Jadran sada za nijansu topliji nego što je bio ranije - kaže Jakovljević.
One koji sumnjaju da su alergični na neku vrstu otrova ili ako su osetljiviji, savetuje da nose plastične sandale dok se kupaju u moru.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
