Jovanka Broz sahranjena je uz Tita, a o dva detalja su svi govorili: Ispraćena je uz zvuke posebne pesme, a na kovčegu je stajalo nešto što je obožavala

Jovanka Broz udovica bivšeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita 20. oktobra 2013. godine izdahnula je u beogradskom Urgentnom centru u 11.45 sati u 89. godini. Ona je primljena u Urgentni centar 23. avgusta u teškom stanju.

Jovаnkа Budisаvljević Broz bila je udovicа jugoslovenskog predsednikа Josipа Brozа Titа, a sa kojim je bila u braku od 1952. do njegove smrti 1980. i živela je u Beogrаdu. Imala je čin potpukovnikа JNA.

Jovanka je rođena u selu Pećanima, u Lici. Sa tek 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Godine 1943, ranjena je u nogu i razbolela se od tifusa. Iste godine joj je poginuo brat Maksim i umro joj je otac. Josipa Broza Tita, sa kojim je bila u braku od 1952. godine do njegove smrti 1980, upoznala je prilikom nemačkog desanta na Drvar, 1944. godine.

Uz počasnu stražu Garde Vojske Srbije u "Kući cveća" u Beogradu 26. oktobra 2013. godine sahranjena je Jovanka Broz. Tada je kovčeg sa posmrtnim ostacima prve dame bivše Jugoslavije postavljen na ulazu u "Kuću cveća", gde će u podne biti sahranjena, a kraj njenog kovčega postavljena je počasna jedinica Garde Vojske Srbije. Ispaljena su tri počasna plotuna Garde Vojske Srbije.

Na grobu je postavljena ploča od belog venčačkog mermera, na kojoj je, zlatnim slovima, identičnim onim na Titovoj ploči, ispisano "Jovanka Broz 1924-2013". Jovanka je, prema poslednjoj želji, ispraćena uz pesmu "Bela ćao". Na kovčegu su bile crvene anturijume, njeno omiljeno cveće.

"I dok su je iz grobnice života spuštali u novi dom nezaborava, muzika iz pesme italijanskih partizana, pesme koja je postala simbol otpora, pratila je na tom poslednjem putu. Pesma je nastala šezdesetih godina prošlog veka, u vreme kada je Jovanka imala nepunih 40 godina, a njen autor do danas je ostao nepoznat. Pevali su je svi anarhistički, komunistički i socijalistički borci, kao i čitav levičarski antifašistički pokret otpora u Italiji - napisao je Žarko Jokanović u knjizi "Moj život, moja istina".

(Kurir.rs/M.J)