REUMATSKE BOLESTI POGAĐAJU LJUDE SVIH UZRASTA, A ZAHTEVAJU RAZUMEVANJE I PODRŠKU! Evo kako da sprečite život sa ograničenjima uz POMOĆ saveta doktorke Mirjane Lapčević!

Pogađaju osobe svih uzrasta, zahtevaju veliko razumevanje i pomoć porodice i okruženja

OPOMINJUĆE BROJKE
Hronične degenerativne (cervikalni sindrom, lumbalni sindrom, bolesti grudne kičme, koksartroza, gonartroza, artroze drugih velikih i malih zglobova...) i zapaljenske reumatske bolesti ((reumatoidni artritis, psorijazni artritis, ankilozirajući spondilitis) na prvom su mestu oboljenja u Srbiji! Ima ih više od 170, a možete i vi da ih zaradite (boluje svaki četvrti stanovnik naše zemlje!), doživotno ih vučete na zglobovima - progresivne su ako se ne leče na vreme ili se neadekvatno leče, imaju nepredvidiv tok...

I sama obolela od reumatoidnog artritisa, prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS), najbolje može da vas uputi kako da na vreme prepoznate bolest, počnete s lečenjem u ranoj fazi i izbegnete ili umanjite hronični bol, umor i ukočenost zglobova.
- Veoma je važno da odete kod lekara ako osetite bilo kakve tegobe, ali i da izabrani lekar na vreme prepozna reumatoidni artritis i druge hronične zapaljenske artritise i hitno, prioritetnim uputom, pošalje pacijenta reumatologu. Samo pravovremeno lečenje može da smanji napredak bolesti.

VELIKE POSLEDICE
Kakve posledice mogu da budu?
- Ako se na vreme ne javimo lekaru, ili ako se nepravilno lečimo, dve godine od početka reumatoidnog artritisa polovina obolelih će postati invalidi, posle 10 godina čak 80 odsto. Bolest je i teška i onesposobljavajuća, smanjuje do 20 odsto očekivano trajanje života.

Stiže li se brzo do dijagnoze?
- U proseku, nažalost, prođe i 18 meseci jer pacijenti, a ponekad i zdravstveni radnici nisu u stanju da prepoznaju ili jednostavno ne obraćaju pažnju na prve simptome. Stoga je neophodna razmena znanja i iskustva između reumatologa i tima izabranog lekara (lekar, medicinska sestra/tehničar, farmaceut), kojima se pacijenti prvo obraćaju za pomoć, na čemu ORS insistira.

Koji su simptomi?
- Bolovi najčešće počinju u sitnim zglobovima šaka i stopala, ručnim i skočnim zglobovima. Često su simetrični. Na reumu treba posumnjati ako su bolovi najizraženiji noću i u zoru, dok ležimo, odnosno ako primetimo da ustajemo ukočeni i to stanje traje duže od 30 minuta. I bol u krstima se javlja pred zoru, a tokom dana opominju nas bol u šakama pri rukovanju, opšta slabost, nedostatak energije, otok, crvenilo, anksioznost, depresivnost...

NE STRADAJU SAMO ZGLOBOVI
Koji još organi stradaju?
- Uz pokretne i nepokretne zglobove, zahvaćeni su i drugi organi. Uočljive su promene na srcu i plućima, određeni neurološki poremećaji, infekcije. Vezivno mišićno tkivo, pa i koža, takođe nisu pošteđeni.

Ko je najviše ugrožen?
- Žene obolevaju češće od muškaraca, ni deca nisu pošteđena, čak ni bebe (!), posebno ne stariji. Žene su sklonije reumatoidnom artritisu, sklerodermi, fibromijalgiji, lupusu, a spondiloartropatijama i gihtu muškarci. Predispozicija za obolevanje se nasleđuje, ali to ne znači da će neko oboleti. Interesantno je da je kod nas najugroženiji deo populacije u Vojvodini - niska nadmorska visina i klimatski uslovi pogoduju razvoju reumatskih bolesti.

Rađaju li ih jesen i zima?
- Vlažni i hladniji dani nisu uzrok ovim bolestima, ali znatno pogoršavaju teškoće.

Bolovi vode u socijalnu ugroženost.
- To je tačno, mnogi stručnjaci ih porede s višedecenijskim tamnovanjem - najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost, trajno su vezani za život u kući. Zahtevaju veliko razumevanje i pomoć porodice i okruženja.

POTRAŽITE POMOĆ
Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) ima centralnu kancelariju u Beogradu i podružnice u Nišu, Užicu, Kragujevcu, Novom Sadu i Zrenjaninu. Edukuje obolele, članove njihovih porodica i sve zainteresovane građane da zdravim stilom života spreče ili bar odlože bolesti - da rano prepoznaju tegobe i da se bez odlaganja obrate lekaru. Potražite savete i pomoć na www.ors.rs.

OBRATITE PAŽNJU!
Lečenje koje počinje rano (u roku do 12 nedelja) može da pomogne da izbegnete promene na zglobovima i hroničan bol; sačuvate funkciju i zglobova i drugih organa. Čim primetite i najmanje simptome na lokomotornom sistemu obratite se doktoru. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i pregleda - uključuju analizu krvi, pregled urina, zglobne tekućine i rendgen zgloba.

PRAVILNA ISHRANA OBOLELIH
- jedite raznovrsnu hranu i izjednačite unos hrane s fizičkom aktivnošću
- unosite hranu bogatu zrnevljem i semenkama
- povećajte unos povrća, voća, ribe
- izostavite hranu s puno masti, holesterola i šećera; izbacite potpuno iz ishrane peciva, burek, pice, hamburgere, grickalice, kravlje mleko, slatkiše
- kukuruzom i pirinčem zamenite hleb
- unosite dnevno dve čaše probiotskog jogurta (s malo masti)
- uzimajte preparate vitamina D

ŠTA (NE) OPTEREĆUJE ZGLOBOVE
Otečen, topao i bolan zglob zahteva odmor, ali privremeno smanjivanje aktivnosti ne znači i potpuni prestanak fizičke aktivnosti i vežbanja; preterano mirovanje dovodi do ukočenosti. Umerena aktivnost poboljšava fleksibilnost i izdržljivost zglobova, jača mišiće i kosti, smanjuje zamor, poboljšava stanje opšteg zdravlja. Plivanje u toploj vodi je korisno za bolne i labave zglobove, posebno kukova i kolena. Hodanje dovodi do manjeg oštećenja i stresa na zglobovima od trčanja: lako trčanje treba započeti tek posle duže primene brzog hodanja u trajanju od jednog časa. Vožnja bicikla je korisna, ali se ne preporučuje kod artritisa kolena. Zglobove najviše opterećuju tenis, fudbal, skijanje, boks.

(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)