Heder je umrla od raka, ali pismo koje je ostavila ćerki će vam naterati suze na lice

Uprkos teškoj bolesti pronašla je način da bude deo ćerkinog odrastanja. Tridesetpetogodišnja Heder odlučila je da svakodnevno piše pisma svojoj ćerki kako bi ih ona mogla pročitati kada bude doživljavala neke velike događaje u svom životu.

Heder Mekmeni preminula je u 36. godini. Ali pre toga, poverila je ovo pismo suprugu Džefu i rekla da ga objavi na njenom Fejsbuk profilu kada ona premine.

Pismo je ubrzo privuklo pažnju javnosti. Heder je istovremeno rastužila i usrećila milione.

Zdravo,
Postavljam ovo pismo u ime ljubavi mog života. Ovo su njene riječi. Pa… Imam neke dobre vesti i neke loše. Loša vest je to što sam izgleda mrtva. Dobra vest je, ako čitaš ovo, da ti definitivno nisi (osim ako postoji wireless u životu nakon smrti).

Da, ovo je loše. Neopisivo rečima loše, ali mi je mnogo drago što sam živela život pun ljubavi, radosti i neverovatnih prijatelja. Srećna sam što mogu reći da se ne kajem ni zbog čega i da sam potrošila svaki atom energije kako bi živela ispunjen život. Volim vas sve i hvala vam za ovaj sjajni život.

Koja god vam religija donosi mir, drago mi je da je imate. Ali poštujte nas koji nismo religiozni. Molim vas, ne govorite Briani da sam ja u raju. U njenom umu, to znači da sam izabrala da budem negde drugo i da sam nju ostavila. U realnosti, uradila sam sve kako bih ostala s njom, jer ne postoji mesto, nigde, gde bih radije bila nego s njom i Džefon.

Molim vas, nemojte je zbunjivati i dopustiti joj da misli ni sekundu da to nije tačno. Jer ja nisam u raju. Ovde sam. Ali nisam više u telu koje se okrenulo protiv mene. Moja energija, moja ljubav, moj smeh, ti neverovatni momenti, sve je to ovde s vama. Molim vas, ne razmišljajte o meni sa sažaljenjem ili tugom. Nasmejte se, znajući da smo sjajno vreme proveli zajedno. Je.eno mrzim rastuživati ljude. Više od svega, volim usrećiti i nasmejavati ljude, tako da, molim vas, nemojte razmišljati o tragičnom kraju moje priče. Radije se smejte uspomenama koje smo napravili.

Pričaj Briani priče, tako da zna koliko je volim i koliko ću biti ponosna na nju (i učini da zvučim više cool nego što jesam). Jer najviše volim da budem njena mama. Svaki momenat s njom je sreća koju nisam ni mogla zamisliti dok ona nije ušla u naš svet.

I nemojte joj reći da sam izgubila borbu s rakom. Jer rak je možda uzeo skoro sve od mene, ali nikada nije uzeo moju ljubav, moju nadu ili moju sreću.

Najvažnije, bila sam neverovatno sretna da provedem više od decenije s ljubavlju mog života i mojim najboljim prijateljem, Džefom. Prava ljubav i srodne duše postoje.

Čak i u najgorim danima koje možete zamisliti, našli smo način da se nasmejemo. Volim ga više od samog života i iskreno verujem da je ovakva ljubav toliko posebna da će živeti zauvek.

Volim te, Džef. Slama mi srce to što moram reći zbogom. Guglaj "Physicist Eulogy" i znaj da je naučna činjenica da ću zauvek biti s vama na neki način.

Prijatelji, volim vas sve i hvala vam na inspirišućem životu. Hvala svim mojim neverovatnim doktorima i sestrama koji su brinuli o meni. Ne sumnjam da mi je moj tim dao svaki mogući dobar dan koji su mogli. Iz dubina svog srca, želim svim svojim prijateljima, duge, zdrave živote i nadam se da će iskusiti istu zahvalnost za dar svakog dana. Ako odete na moju sahranu, idite u bar, to bi me učinilo ponosnom. Pustite "Keg on My Coffin" i plešite na šanku za mene.

Molim vas, učinite mi uslugu i uzmite nekoliko minuta svakog dana da odate počast krhkoj avanturi koja se zove život. Nikada ne zaboravite: svaki dan je važan.

(RadioSarajevo)