Baš kao na javi, kada nam prijatelj nešto dobronamerno savetuje a mi ga ne slušamo, tako nam i nesvesni deo naše psihe šalje jedne te iste snove ne bi li nas naterao da obratimo pažnju na nešto bitno i preduzmemo potrebne korake

Svi ljudi sanjaju, kao i mnoge životinje. Da li će se neko sećati snova ili ne, zavisi od više faktora. Pamćenje snova nije ništa drugo nego spremnost svesnog dela naše ličnosti da prihvati sadržaje iz nesvesnog dela. Pošto ti sadržaji nekada nisu prijatni jer snevač kroz njih treba da sazna nešto što mu ne odgovara, kako o njemu tako i o drugima, trenutnoj situaciji itd., svejedno što će to za njega biti korisno, svest se opire i snovi se zaborave. Postoje i drugi razlozi, psihička iscrpljenost, predubeđenje da su oni nebitni, ali je navedeni otpor koji pruža svest, najčešći. Deca zbog toga sanjaju češće jer su intuitivnija od odraslih i kod njih je pomenuti otpor mnogo manji.

Ovako nam je na pitanje zašto neki ljudi pamte i po nekoliko snova u toku noći a drugi ne, odgovorila dr Mirjana Ðurđević, koja je po završetku Medicinskog fakulteta počela da se interesuje za alternativnu medicinu, a naročito za tumačenje snova, pa danas ima zvanje dubinsko-psihološkog analitičara snova.

Kako kaže, svaki alternativni terapeut, svejedno kojom se alternativnom metodom lečenja bavio, treba da pita pacijenta i šta sanja.

– Snovi predstavljaju sadržaje naše nesvesne psihe i samo ih treba „dešifrovati“ i kroz tehniku analize shvatiti njihove mudre poruke s obzirom na to da nesvesni deo ličnosti sadži mnogo više informacija od svesnog, i ponaša se kao naš dobri i mudri prijatelj. I, kao i na javi, kada nam prijatelj nešto dobronamerno savetuje a mi ga nikako ne slušamo, tako i naša nesvesna psiha šalje ponavljajuće snove, jedne te iste, ne bi li nas naterala da u životu obratimo pažnju na nešto bitno na šta nas upozorava i preduzmemo potrebne korake – objašnjava dr Ðurđević.

Pomoć u odlučivanju

Naša sagovornica naglašava da svaki san, i onaj koji nam se učini apsurdnim ili je veoma kratak, ima samo jednu sliku, recimo, ima poruku za nas i zbog toga je značajan. Da li se ta poruka odnosi na neki izuzetno bitan segment naše realnosti ili ne, zavisi od životnog trenutka kada smo san sanjali.

– Većina ljudi nije ni svesna koliko puta su analizirani snovi spasli brak ili vezu, pomogli da se donese pravilna odluka o promeni posla, upozorili blagovremeno na neku opasnost koja je zatim izbegnuta ili ukazali na bolest čija je pojava preventivnim merama bila izbegnuta. Nekada snovi govore i o svakodnevnim, banalnim stvarima, ali je dobro da ih i tad poslušamo. Sećam se klijentkinje koja je imala zakazano kod zubara. Noć uoči posete usnila je kako ulazi u ordinaciju i doktorka joj saopštava da je ne može primiti jer joj se mašina upravo pokvarila. Mada je duže vreme dolazila na seanse analize snova, u žurbi zbog svakodnevnih obaveza, nije obratila pažnju na san iako ga je zapamtila. Otišla je na posao, a zatim, prilično umorna, teška srca se uputila u ordinaciju. Na ulazu se dogodila ista scena kao i u snu. Intervencija je odložena za sutradan, a da je poslušala svoj san, moja klijentkinja bi uštedela trud, vreme i maltretiranje da ide s jednog na drugi kraj grada – zaključuje dr Ðurđević.

Deca imaju košmare zbog problema u porodici

Analitičar snova dr Mirjana Ðurđević kaže da su košmari vrlo čest razlog da se ljudi obrate analitičaru snova:
– Treba ih ohrabriti na taj korak, jer se posle urađene analize, kada se protumače nesvesne poruke i kada ih snevač prihvati, košmari uglavnom gube ili se dolazi do osnove od koje treba početi psihoterapiju. Dečji košmari nastaju kada postoji neki porodični problem koji kod deteta stvara nesigurnost te se u tom slučaju treba obratiti dečjem psihoterapeutu, a ne analitičaru snova, jer se klasična analiza snova kod dece iz određenih razloga ne radi.
spavanje-san-krevet-noge.jpg
Foto: Shutterstock


Šta kad smo u snu svesni da sanjamo

San je reakcija nesvesnog dela psihe na neki svesni događaj, govorio je još Frojd, i taj stav je do danas ostao prihvaćen.

U analizi taj događaj se naziva okidačem i dobro je ako snevač, došavši na seansu, već sam zna šta je bio povod da to sanja.

Snovi u kojima postajemo svesni da sanjamo nazivaju se lucidnim. U smislu analize, prema njima se odnosimo isto kao i prema uobičajenim snovima, mada nam daju informaciju da nesvesni deo psihe upravo obrađuje nešto izuzetno važno za snevačev život.

Ne treba nikada nikoga buditi iz sna sem kada se radi o mesečarenju, jer bi usled naglog ustajanja iz kreveta snevač mogao da se povredi.

Ma kako košmar bio strašan, dobro je da ga snevač proživi u snu, jer je njegova svrha da obradi neki problem, i prodrma i upozori snevača da ga reši.

Ukorenjene zablude

Sanjati neku osobu mrtvom, ne znači njen produžetak života. Postoje mnoge priče u narodu o značenju nekih snova (zmije, ispadanje zuba, gubitak), a jedna od ukorenjenih je da smrt neke osobe u snu znači produženje njenog života.

– To je besmislica, naravno! Za svakog snevača potpuno isti sadržaj ima drugačije značenje. To važi i za snove o smrti ili sahrani, koji vrlo retko zaista govore da će se isto ili nešto slično dogoditi toj osobi na javi. Analizom snova dolazi se, po pravilu, do sasvim neočekivanih poruka koje pogotovo nemaju veze s bukvalnim umiranjem – objašnjava dr Milena Ðurđević.Ona naglašava da univerzalnog značenja nema ni za jedan san.

– Nema jedinstvenog odgovora na pitanje šta znači sanjati to i to, jer je za svakog snevača odgovor drugačiji. Odgovor na ovako postavljeno pitanje može se naći samo u sanovnicima, ali oni nemaju naučni već samo zabavni karakter – tvrdi naša sagovornica.

Tekst: Katarina Martić