PREPOZNAJTE NA VREME: Ako vaše dete govori OVO, to je jasan ZNAK da je u DEPRESIJI!
Nekad je teško prepoznati simptome anksioznosti, posebno kada su u pitanju mala deca.
Statistike pokazuju kako je oko 25 posto dece između 13 i 18 godina anksiozno, a nikad nije lečeno. Samim tim su kao odrasli imali više problema. Dobra je vest da postoje određeni znakovi po kojima se može prepoznati anksioznost, čak i kod dece. Promene raspoloženja, neobično ponašanje, sramežljivost ili pak nervoza samo su neki od znakova.
Takođe, postoje određene fraze koje deca govore, a koje upućuju na anksioznost.
„Šta nije u redu sa mnom“
Deca su zbunjena pa pitaju svoje roditelje zašto su tako čudna i što nije u redu sa njima. Ako primećujete da tvoje dete stalno koristi ovu frazu, vreme je za zabrinutost.
„Umoran sam“
Deca su po prirodi veoma živahna. Uvek su raspoložena za igru pa ako odbiju igranje kažu kako su preumorni, možda su jednostavno umorni od nekih briga ili problema izazvanih anksioznošću.
„Ne želim da idem“
Ovo je još jedan znak kad dete uvek odbija odlazak na neke događaje ili kad ne želi da ide u školu. Nasuprot tome,hoće da ostanu kući i ne žele da se ističu niti druže sa ljudima. Čim su izvan svoje zone komfora njihova se anksioznost aktivira.
„Oprosti“
Normalno je da se izvinjava ako je nešto pogrešio, ali ako se vaše dete prečesto izvinjava onda nešto možda baš i nije u redu.
„Kad ćemo otići?“
U gostima ste, a dete želi da ide kući. Verovatno je to zato što se ne osećaju prijatno među više ljudi.
„Nemoj da ideš“
Normalno je da su deca vezana za svoje roditelje, ali ako ne žele nikad da se odvoje od vas to je još jedan znak anksioznosti.
„Ostavi upaljeno svetlo“
Jedna stvar je kad se deca boje mraka, a drugo je kad imaju noćne more zbog istog. Kad dete ima upaljeno svetlo u spavaćoj sobi, ali svejedno želi da ostavite upaljeno i u hodniku, možda ima probleme sa spavanjem koji mu izazivaju nervozu.
„Ne osećam se dobro“
Ako se dete jednom mesečno žali kako mu nije dobro, a vama izgleda potpuno zdravo, verovatno ima probleme u školi koji mu uzrokuju toliku nervozu da ne želi da ide. Neki veliki test je odličan primer ove situacije.
Važno je da oba roditelja popričaju sa decom o svim njihovim problemima i onda po potrebi zajedno posete stručnjaka. Treba ih naučiti da se poveravaju i razgovaraju o emocijama i sve će biti puno lakše.
(Kurir.rs/ Net.hr, Foto: Profimedia)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore