Irena Henkok (89), ceo život posvetila je plemenitom cilju, a priznanje za svoje delo dobila je tek 2015. godine. To joj nije bilo ni najmanje važno, jer priznanje nikada nije ni želela. Želela je samo punu kuću dece.

Irena je u Šefildu šezdesetih godina prošlog veka vodila sasvim običan život. Bila je mlada žena u srećnom braku. Nisu, kaže Irena, imali mnogo, ali bili su srećni - makar je tako mislila.

A onda, muž ju je bez ikakvog znaka upozorenja ostavio. Bila je tada u tridesetim godinama, a finansijska situacija bila je izuzetno teška.

- Spasila me je krompiruša, nju sam najčešće pravila i jela - priseća se Irena za lokalne medije.

profimedia0266574189.jpg
Profimedia 

Ipak, jednu stvar imala je da podeli, i to u ogromnim količinama, a to je bila ljubav. Dece nije imala, ali imala je plan.

- Komšije su me zgroženo gledale kada su pristigla prva deca. Izgledali smo vrlo neuobičajeno, jedno plavokoso, jedno potpuno riđe, jedan mali crnac - kaže Irena.

Govorkanja su krenula da se šire, komšiluk je bio zapanjen i zgrožen i pitao se šta se to dogodilo sa Irenom, a istina je bila sasvim jednostavna. Irena je postala hraniteljica.

- Nisam imala puno, ali za decu sam uvek imala i uvek ću imati - kaže Irena koja je od te prve ture dece sebe počela da posmatra i naziva samohrana majka.

Kroz njen dom prošlo je neverovatna brojka od 256 mališana.

Irena je preko četvrt veka bila hraniteljka i na put izvela na stotine dece. Ceo grad posmatrao bi je kako gura ogromna kolica puna dece, dok bi ostatak trčkarao za njom - išli bi zajedno na pijacu, u poštu, svuda gde treba.

- Svi su bili potpuno različiti i uvek ih je bilo mnogo oko mene, pa ljudima sa strane nije bilo jasno šta se događa niti odakle mi toliko dece - priseća se Irena, koja je tek nedavno odlikovana od strane svog grada za neverovatan doprinos koji je dala iz čiste ljubavi.

profimedia0456297451.jpg
Profimedia 

Kurir.rs/žena