Nakon stravičnih događaja od prošle nedelje, masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u tri sela kod Mladenovca, čiji je tužni bilans 17 mrtvih i više od dvadeset povređenih (najviše dece i mladih), a koje su počinili dečak od 13 i mladić od 20 godina, Srbija je zanemela. Stanje šoka zamenila je neverica - kako je moguće da dva tako mlada bića, jedan dečak i jedan jedva punoletan mladić, počine tako stavične zločine?

Stručnjaci iz svih oblasti medicine, prava, pa i vojne taktike pokušavaju da odgonetnu šta ih je to podstaklo, šta je u glavi deteta od 13 godina koje je u stanju da sa takvom preciznošću izvede ovakav zločin. O njegovom psihološkom profilu i stanju svesti jedino mogu da govore stručnjaci za veštačenje, tim psihijatara i psihologa pod čijom je prismotrom 24 sata.

Pitanje koje nakon ove tragedije svi postavljaju, posebno roditelji, jeste - koliko zaista poznajemo svoju decu? Na ovu temu je na društvenim mrežama govorila jedna mama, koja je u podugačkom tekstu koji bukvalno svi dele na Fejsbuku objasnila da ne treba porediti nekadašnje školovanje i odnose između đaka sa današnjim.

"Deca koja su danas uplašena i tužna naša su deca. Deca koja su danas besna naša su deca. Mi o svojoj deci ne znamo ništa. Ponavljajte kao mantru, lekovito je: ja o svom detetu ne znam ništa.

Ako i dalje verujete da "vi najbolje poznajete svoje dete" - tim stavom potvrđujete koliko nemate pojma o pojmu. Ne možete shvatiti sa kakvom mukom neki prosvetni radnik na nekim otvorenim vratima sluša takve što "najbolje poznaju svoje dete". Jer on gleda vaše dete u drugom socijalnom kontekstu o kom vi, izvinite što vređam vaša roditeljska osećanja - nemate pojma.

A nemate pojma jer vam deca ne govore deseti deo onog kroz šta prolaze. I to nema nikakve veze sa ljubavlju. Nemaju kapacitet da vam objasne kroz šta prolaze, u socijalnom kontekstu u kom je nasilje potpuno normalizovano.

I ne, nemojte slučajno biti dovoljno glupi da pomislite - pa tako je bilo i kad sam ja odrastao. Samo mi poverujte da je neuporedivo. Dugo sam se time, po nesreći, bavila. Neuporedivo je. Vaša iskustva iz vašeg detinjstva i tinejdžerskog doba su ništavna, irelevatna. Zaboravite ih. Ona vam neće pomoći da razumete ko vam je dete niti u kakvoj sredini živi kad napusti kuću", kaže ova mama.

Po njenim rečima, danas svaki učenik ima jednu od ove četiri uloge:

nasilnik,

žrtva,

posmatrač,

pomagač.

A njena deca, njih troje, pripadaju svakoj od poslednje tri grupe.

"Prvo pitanje koje sebi postavljate glasi - kojoj grupi moje dete pripada? Ne znate? Savetujem da saznate što pre", piše mama u tekstu koji je postao viralan na mrežama.