Dr Predrag Mitrović rekao je za Dr Kurir da alkohol, fizička aktivnost, konzumiranje soli i šećera i izloženost muzici mogu povoljno uticati na organizam, ali samo ako se koriste umereno i ograničeno

Ponovo ste se iznervirali na poslu, zbog čega ste se iste sekunde latili cigarete? Verujete da je to jedina sigurna stvar koja vas smiruje! Ili vam se desilo da se posvađate s partnerom, pa ste navalili na frižider, u kojem, po običaju, imate sladoled, čokoladu ili neku nezdravu, masnu hranu? S druge strane, davno ste zaboravili na fizičku aktivnost jer nemate dovoljno slobodnog vremena, a i kada ga nađete, uglavnom ga provedete uz koju čašicu. Čisto da se malo opustite...

Ako je tako, trebalo bi da znate da takav način života nimalo ne prija vašem srcu, koje se može naći na meti različitih kardiovaskularnih oboljenja. Od njih se razboli ili umre najveći broj ljudi u Srbiji, ali i regionu. Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, samo prošle godine je od posledica bolesti srca i krvnih sudova umrlo 54.972 ljudi, a svakog dana registruje se 60 novih slučajeva srčanih udara. Međutim, da nije sve baš tako crno, za Dr Kurir tvrdi docent dr Predrag Mitrović, kardiolog iz Urgentnog centra KC Srbije, koji ističe da se promenom određenih loših navika kardiovaskularne bolesti mogu izbeći.

- Na globalnom nivou povišenom krvnom pritisku pripisuje se 13 odsto smrtnih slučajeva, upotrebi duvana devet odsto, povišenom nivou šećera u krvi i fizičkoj neaktivnosti po šest odsto, a prekomernoj telesnoj masi i gojaznosti jedan odsto manje. Važno je naglasiti da na neke od ovih faktora rizika ne možemo da utičemo jer se javljaju kao posledica naslednih predispozicija, ali postoje i oni na koje i te kako možemo i treba da obratimo pažnju, poput upotrebe alkohola i cigareta. Ukoliko to korigujemo, vodeći stil života kakav želimo, ipak možemo dočekati duboku starost. U tome nam i muzika može pomoći, jer ima veoma pozitivno dejstvo na naše srce - objasnio je sagovornik Dr Kurira i naglasio da se dve trećine prevremenih smrti od nezaraznih bolesti, kao što su srčani i moždani udar, mogu sprečiti unapređenjem životnih navika i zdravlja.

Alkohol širi krvne sudove

Dr Predrag Mitrović ističe da svi ljudi znaju da alkohol ima negativan uticaj na naš organizam jer izaziva oštećenje tkiva na mnogim mestima, pre svega jednjaka i želuca, ali isto tako širi krvne sudove, što ponekad može imati koristan efekat.

- Alkohol može izazvati promene na jetri, a preterano konzumiranje tokom dužeg perioda izaziva cirozu, pa i oštećenje bubrega i centralnog nervnog sistema. Takođe, štetno deluje na svim nivoima našeg organizma, pa svako ko pije trebalo bi da prestane s tim. Međutim, određena količina alkohola širi krvne sudove, što nekad može biti korisno kod kardiovaskularnih bolesti. Tada alkohol u veoma ograničenoj dozi daje bolju prognozu za pacijente u akutnoj fazi koronarne bolesti, odnosno infarkta - objasnio je dr Mitrović i naglasio da je dokazano da 1,5 dl crnog vina ima pozitivan uticaj na nivo holesterola, koji snižava i tako poboljšava opšte stanje organizma.

Masnoća je nekad neophodna

Holesterol i trigliceridi, koji se u narodu nazivaju masnoćom, prema rečima kardiologa Predraga Mitrovića, jesu štetni, ali i neophodni za funkcionisanje ćelija i tkiva u organizmu.

- Masnoća je loša jer se nagomilava u krvnim sudovima i stvara masne pločice, plakove, koje, kada puknu, izazivaju pre svega srčani udar - infarkt miokarda. Takođe, taloženje masti može prouzrokovati oštećenje nekih organa, poput jetre. Zbog toga ne treba unositi preteranu količinu masti, već u granicama normalnih vrednosti.

U suprotnom, potrebno je regulisati unos odgovarajućom dijetom. Ona podrazumeva neunošenje namirnica koje sadrže holesterol i trigleciride, a ako to nije moguće, uvode se lekovi.