Curenje nosa, temperatura, malaksalost i kašalj samo su neki od simptoma problema respiratornih organa koje je najbolje rešavati odgovarajućom prevencijom, što podrazumeva vođenje zdravog života

Zabolelo vas je grlo. Ponadali ste se da je u pitanju samo prolazna iritacija, ali svesni ste da ste možda „zakačili“ neku infekciju, jer kao da svi oko vas neprestano kašlju i kijaju. Jednostavno vam je muka kad dođe zima i s njom hladni dani jer znate da nijedan virus ili bakterija koji u tom periodu napadaju disajne organe vas ne mogu da zaobiđu. Čini vam se da čim izlečite kašalj, započne nova faza curenja nosa, dosadna i uporna temperatura, malaksalost i groznica. Tad vam ništa ne ide od ruke, teško vam je i da sedite u svom stanu, a kamoli da svakodnevno odlazite na posao. Iako mislite da su u pitanju samo prehlade i da će proći same od sebe, treba imati u vidu da i njih najčešće izazivaju virusi, pa je neophodno voditi računa o svim simptomima, kao i o načinima lečenja.

Dr Kurir je istraživao šta sve može izazvati infekcije respiratornih organa, ali što je najvažnije, na koji način možemo da se zaštitimo od njih i da ih izbegnemo. Dr Branka Lazić, načelnik službe opšte prakse u Domu zdravlja Stari grad, istakla je da je najvažnije preventivno reagovati, što podrazumeva vođenje zdravog života.

- Važno je i redovno provetravanje prostorija, kućno lečenje obolelih, kao i brisanje svih površina antisepticima. Ove godine u blagom je porastu broj obolelih od respiratornih infekcija, ali ne više od proseka za ovaj period.
Najčešće je reč o oboljenjima virusnog porekla, a izazivaju ih uglavnom rinovirusi, koronavirusi, adeno i parainfluenca - rekla je dr Lazić i dodala da su u gradskoj sredini ta oboljenja često epidemijskog karaktera jer se lako prenose, i to najčešće kapljičnim putem, ali i putem predmeta svakodnevne upotrebe.

Prema njenim rečima, podaci Gradskog zavoda pokazuju da među obolelima i dalje dominiraju deca predškolskog i školskog uzrasta, a klinička slika gripa prisutna je samo sporadično.

- U dosadašnjih više od 18.000 zabeleženih infekcija disajnih puteva, svega 20 slučajeva bilo je sa simptomima gripa - naglasila je ona.

Inače, sezona virusa gripa na severnoj polulopti počinje krajem decembra i traje sve do kraja marta.

- Najbolja zaštita od ovog oboljenja je sezonska vakcina. Vakcinacija protiv virusa počela je 21. oktobra i još traje. Dobar odziv je kod hroničnih bolesnika, zdravstvenih radnika, osoba smeštenih u socijalnim i gerijatrijskim ustanovama, kao i kod osoba starijih od 65 godina. Prvih nedelja vakcinu je primilo i po 8.000 građana Beograda, a u ovom periodu nešto manje, oko 3.500 - rekla je sagovornica Dr Kurira.

Budite oprezni
ANTIBIOTICI - NIKAKO NA SVOJU RUKU!

Čest je slučaj da ljudi sami sebi postavljaju dijagnozu kad se suoče sa bilo kojim simptomima oboljenja, pa u skladu s tim određuju terapije antibioticima, čije nepravilno korišćenje nikako nije bezazleno, tvrdi Dr Branka Lazić, načelnik službe opšte prakse u Domu zdravlja Stari grad.

- Antibiotici su značajni samo kod bakterijskih infekcija po antibiogramu ili vodičima dobre prakse. Virusne infekcije i grip ne leče se njima. Ne treba ih uzimati bez saveta lekara i dobro je što već godinu dana ni u našoj državi to nije dozvoljeno - posebno je naglasila dr Lazić i podsetila da je veoma značajno što je 18. novembra obeležen dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika.

- Taj dan bio je usmeren na to da ukaže na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije bakterija na antimikrobne lekove i da se poveća svest o potrebi racionalne primene antibiotika. Podaci koji pokazuju da se Srbija nalazi među evropskim zemljama s najvišim procentima rezistentnih izolata treba svima da budu znak da se pridržavaju ovih preporuka - istakla je Lazićeva.